Србија и УН - капитал који треба паметно искористити

Двадесет година након што је суспендована из чланства Уједињених нација, Србија се кандидовала за председавање њеном Генералном скупштином, и на директном гласању у којем су учествовале све државе света, била изабрана на ту угледну функцију. Због чега је било важно да уђемо у ову трку и да у њој победимо? Прво, Генерална скупштина УН је најважније међународно тело којим може председавати једна држава наше величине, дакле највиша светска позорница теоретски доступна Србији.

Друго, од момента суспензије у УН, за нашу земљу је отпочео трагичан период, током којег смо изгубили значајан део онога што смо, уз велике напоре и жртве, градили од установљења модерне српске државе. Овај избор је међутим доказао да смо у међувремену повратили углед у свету и да морамо бити третирани као субјекат, а не као монета за поткусуривање у међународним односима. Демонстрирали смо капацитет да преузмемо одговорност у решавању и оних проблема који превазилазе границе нашег непосредног суседства. 

За историју ће остати забележено да је Генерална скупштина УН под српским председавањем усвојила први међународни споразум о регулисању трговине оружјем („Arms Trade Treaty“), након 65 година признала Палестини статус државе, и у ситуацији парализе Савета безбедности два пута разматрала стање у Сирији, изражавајући савест човечанства по питању највеће хуманитарне трагедије нашег времена.

Српском председавању се одаје признање и за успостављање механизма интеракције УН и групе најмоћнијих земаља Г20, у циљу унапређења глобалне економске сарадње и предупређивања нових финансијских криза. На нашу иницијативу је изгласана историјска резолуција „УН у глобалном економском управљању“, која је дефинисала прве институционалне везе између УН и Г20. Лобирање за ову резолуцију је трајало преко шест месеци, током којих смо имали састанке са кључним светским играчима, међу којима су били и лидери Америке, Кине, Русије, Катара, Индонезије, Јапана, Јужне Африке, Мексика, Кувајта, Италије, Аустралије, Француске и многих других.

Дубоко верујем да кроз развијање продуктивних радних односа са најутицајнијим државама на конкретним пројектима од интереса за ширу међународну заједницу можемо повећати углед и утицај Србије у свету.

За време српског председавања Генералном скупштином сусрео сам се са преко 50 шефова држава и влада и више од 100 министара спољних послова чланица УН. Ови сусрети били су добра прилика да се афирмишу спољнополитички и економски интереси наше земље.

На службеним путовањима у разним деловима света, представљали смо Србију као атрактивну инвестициону дестинацију. Искористили смо ову позицију и да би остварили контакте у високим пословним круговима у Америци, где смо нашу земљу осликали као интересантног партнера за економску сарадњу.

Ревитализација Генералне скупштине, са циљем да она додатно добије на значају и видљивости кроз ефикасније коришћење својих изворних овлашћења из Повеље УН је још једна од активности која је препозната као значајна од стране огромне већине чланства. У тренутку у коме се свет мења великом брзином и постаје све непредвидљивији, када све државе теже директнијем учешћу у међународним пословима и већој могућности да се чује њихов глас, управо Генерална скупштина може бити тело где би се каналисала нова енергија и положили темељи стабилнијег и просперитетнијег глобалног друштва. Ово смо учинили не само кроз усвајање једне значајне резолуције, већ и кроз организовање рекордног броја тематских дебата, отварајући Генералну скупштину за јавну расправу о кључним темама за међународне односе, уз учешће најугледних личности из света политике, академије, бизниса, науке и културе. Заступали смо становиште да у Генералној скупштини не сме бити забрањених питања, а наш одабир тема добио је велику подршку држава чланица, што доказује чињеница су у расправама учествовале у до сада незабележено високом броју.

Ове године смо по први пут у Генералној скупштини расправљали о растућој социјалној неједнакости, у сарадњи са Организацијом америчких држава. То је проблем који је у корену многих напетости и сукоба у свету, о чему сам имао прилике да детаљно разговарам и са Папом Франциском. Организовали смо дебату о климатским променама, уз подршку Универзитета Колумбија из Њујорка. Иницирали смо дискусију о промовисању социјално одговорног предузетништва, у партнерству са Израелом. Заједно се Афричком унијом, одржали смо конференцију о развоју и подршци Африци, која је резултирала историјском политичком декларацијом, чиме смо значајно задужили народе овог континента.

У светској јавности је највише одјекнула дебата о међународном кривичном правосуђу, на којој је учествовао и председник Србије Томислав Николић. Као председник Генералне скупштине, сматрао сам да је легитимно поставити сасвим једноставно питање: како је могуће да је Хашки трибунал ослобођен сваког преиспитивања, чак и у ситуацији када не успе да идентификује ни једног јединог кривца за етничко чишћење 250 хиљада људи? Оно што је изречено у тој дебати, али и забележено у службеном документу ове организације,  сигурно ће допринети дефинисању његовог укупног наслеђа и деконструкцији црно-беле слике о балканским сукобима из 90-их година прошлог века. Огромно интересовање држава чланица за учешће у дебати, као и оно што је том приликом исказано, потврдили су да је међународно кривично правосуђе неопходно, али истовремено и мањкаво, те да је критичко сагледавање његовог рада и те како важно.

На великој конференцији УН под називом „Култура мира“, позвали смо као кључног говорника Његову светост Патријарха српског Иринеја, који је са највише светске позорнице поделио универзалне вредности наше православне баштине са читавим човечанством. У тематској дебати о улози културе у развоју, нашу уметност представио је садашњи министар Иван Тасовац. Иницирали смо и проглашење међународног дана спорта, упутивши позив Новаку Ђоковићу да се том приликом у име свих спортиста света обрати Генералној скупштини.

Организовали смо и свечани концерт у Уједињеним нацијама на Српску Нову годину, где је хор Вива Вокс извео неке од најславнијих песама српског народа, са циљем да подсетимо свет на нашу историју и жртве које смо поднели за своју слободу, али и слободу других нација. У времену у коме смо сведоци настојања да се релативизују страдања српског народа у Првом светском рату, и покушајима да се на бизаран начин протумачи одговорност за његово избијање, извођење „Марша на Дрину“ у сали Генералне скупштине остаће забележено као снажно подсећање на чијој су страни правда и венци победе.

Као посебно значајну ствар, истакао бих наше напоре на изради нове глобалне развојне стратегије под окриљем Уједињених нација. Та нова агенда ће бити заснована на концепту одрживог развоја, за чију је израду Генерална скупштина добила мандат на међународној конференцији „Рио + 20“. Српско председавање је координирало све активности у овој области, основало радну групу која до 2014. године треба да предложи нове глобалне циљеве одрживог развоја, експертско тело које ће преговарати модалитете финансирања, као и форум на нивоу шефова држава који ће имати задатак да надгледа њихово спровођење.Важно је истаћи да ће, од 2015. године, најзначајнији део развојне, донаторске и пројектне финансијске подршке бити додељиван у контексту овог новог концепта, тако да Србија која је директно учествовала у његовом иницирању има прилику да то искористи на најбољи начин. Зато намеравам да се и даље бавим овом темом у сарадњи са угледним међународним сарадницима, са циљем да помогнемо Србији да у ери одрживог развоја оптимално употреби своје економске, енергетске и људске потенцијале.

На крају, усуђујем се да кажем да Србија из овог мандата излази као видљивија и поштованија земља на међународној позорници, држава са доказаним капацитетом да допринесе проналажењу одговора за најсложеније глобалне изазове, са квалитетним везама и контактима са огромним бројем држава, организација и утицајних појединаца. Показали смо да можемо да се бавимо светским темама на објективан и неутралан начин, при том користећи прилику да афирмишемо и наше националне интересе. Сматрам да би било важно да овај стечени капитал мудро искористимо.