Licemerno i isprazno zvuče izjave o potrebi očuvanja jedinstva stranke i pozivanje na unutarstranačke debate kojih odavno nema. Isto važi za analize koje se u DS tako intenzivno sprovode a da ih pri tom niko do sada nije ni omirisao ni video.

Pred predsednikom Nikolićem je težak put i on, nažalost, nema gotovo nikakvu šansu da ostane upamćen u istoriji po velikim postignućima. On može samo da građanima Srbije pokaže da se u politici može biti elementarno iskren i pošten, da se ne sme potcenjivati njihov razum.

Kada je u pitanju Novi Sad, LSV ne zadovoljava naše, ali i interesovanje međunarodne zajednice, kojoj je upućen apel koji, nesumnjivo, predstavlja “internacionalizaciju” čim se traži uplitanje stranog faktora u prostor odlučivanja nosioca suvereniteta u Republici Srbiji.

Glavna Ivicina šansa za izbavljenje iz mišolovke u kojoj je samo sebe uterao jeste eventualni frontalni sukob između Nikolića i Vučića, ili, pak, buran razvod između Tadića i Đilasa.

Beznađe rađa nadu, kao što uljgendioksid u atmosferi nije uzrok samo mračnim pseudonaučnim planetarnim prognozama, nego i rastu drveća u savanama koje ga pretvaraju u kiseonik.

Hvala ti, Borise, što si bio dovoljno sposoban, politički talentovan i dovoljno dosledan u pravljenju kompromisa da postaneš predsednik Srbije po Miloševićevom ustavu i tako prekineš institucionalni vakuum koji je našu državu činio neozbiljnom.

Na prvenstvu Evrope u Poljskoj i Ukrajini, završenom prvog jula, ove godine, gledali smo reprezentativce zemalja učesnica, među kojima je bilo i dosta crnoputih igrača, pristiglih i sa drugih kontinenata i  sa naknadno stečenim državljanstvom.

Čak i u samom izveštaju o ukupnim rezultatima izbora ima nepravilnosti - broj birača koji su glasali veći je od broja glasačkih listića u glasačkim kutijama (gde su završili glasački listići tog „viška“ birača – jedino da su ih neki birači odneli kućama?!).

Jedan od najdragocenijih uspeha našeg naraštaja jeste u tome što je učinio da Andrićeva ćuprija bude dovoljno široka, a Drina dovoljno plitka. Očuvanje te realnosti predstavlja danas jedan od naših najznačajnijih zaveta.

Pozdravljam svako smanjenje broja zaposlenih u vanprivrednom sektoru, pa tako i smanjenje broja poslanika Narodne skupštine. Ali ako se istovremeno sa smanjenjem broja poslanika ne pristupi i promeni izbornog sistema – džaba krečimo.