Bilo je iluzorno očekivati da će nepovoljno savetodavno mišljenje MSP-a pokrenuti talas ostavki u političkom rukovodstvu Srbije. Naprotiv, desilo se suprotno. Demonstrirano nam je gotovo monolitno jedinstvo u novo-staroj fazi borbe za Kosovo i Metohiju.

Prividna trivijalnost postavljenog pitanja ne izvinjava skandaloznu trivijalnost ponuđenog rešenja. Pitanje nije najbriljantnije formulisano i ono odražava nepostojanje ma kakve sofistikacije u krugovima srpske diplomatije.

Država priča kako nije odustala od borbe za Kosovo. Istina je da je odustala davno. I da ne sme da to kaže Srbima na Kosovu. Ni njima dole ni onima s druge strane administrativnog prelaza. Mišljenje suda u Hagu   jeste, na kraju krajeva, ono što ne bi trebalo da nas je iznenadilo.

Sve duži novinski stupci i sve veći broj televizijskih serijala crnih hronika, zabrinjavajuća istraživanja i alarmantna statistika, pa i naše sopstveno iskustveno zaključivanje govori da imamo veliki problem sa pitanjima bezbednosti.

U "Uputstvu" se izričito navodi da kao uvredljivi i degradirajući nisu dozvoljeni ni pojmovi lezbijka (već lezbejka), peder, perverzni, nenormalni, seka persa, ženski petko, lezbača, topli brat, muškarača, seksualno devijantni, bolesni.

Sve uočljivije prisustvo Turske na našim prostorima i sve jasnije najave iz Brisela da od skorog proširenja EU neće biti ništa predstavljaju „slučajnost“ sa kojom naša „elita“ uporno odbija da se suoči.

Fabrikovati do u beskraj poluistinite vesti i predstavljati ih kao da su od sudbonosnog značaja za Srbiju samo je jedna strana medalje. Druga, još važnija je sprečavanje iznošenja drugačijeg viđenja stvarnosti i realnijih puteva izlaska iz lošeg stanja.

Ove aktivnosti nemaju direktne veze sa gatkama. Ali imaju veze sa oblikovanjem svesti naroda. Ili – sa spinovanjem. Postavljam pitanje: Koja je razlika između zaluđivanja naroda raznim prorocima i spinovanja? I ima li razlike, osim u tehnologiji sprovođenja?

Gde je osnov da se govori ili piše o „Sporazumu iz Rambujea“? Da li je neko mogao da potpiše kapitulaciju i saglasnost za okupaciju? Srpsko-jugoslovenska delegacija u Rambujeu i Parizu to nije učinila.

Apel Tadića, koji sada pokušava da vrati skriveni novac u zemlju, ima smisla i opravdanja. Šta će se desiti, za sada nije poznato, ali kako god se završila ova epizoda, ostaje činjenica da je za Srbiju došlo stvarno "poslednje vreme" kada je Tadić počeo da glumi Putina.