Nikolić sa svojim performansama (mitinzima, peticijama i sl.), a ponesen novim ispitivanjima izbornih preferencija, istupa samouvereno i agresivno u odnosu na drugu dvojicu, a više nego kooperativno prema Imperiji.

Urednici i glavni autori Vidovdana štetočinski deluju na dobrobit nacije. Oni zamućuju intelektualnu oštrinu javnosti, laskaju neobrazovanju, zaluđuju publiku mega-teorijama zavere, te neprestano sumnjiče stvarne nosice borbe za demokratiju i nacionalnu suverenost.

Kome je u interesu da se Jeremić otrcava da je „prikriveni izdajnik“ i da se okameni politička scena, sa jednim LDP-izovanim DS-om, naprednjacima kao jedinom alternativom – i DSS-om kao „principijelnom“, ali beznadežnom opozicijom?

Nastupaju varljiva leta kohabitacije gde Tadić stabilizuje svoju poziciju i na mestu prvog čoveka stranke (povlačenje Živkovića,izbacivanje Jovanovića) i na mesto predsednika Srbije (formira Narodnu kancelariju,aktivira se u vršenju izvršne vlasti).

Načelnu blagonaklonost, koju su kao patriotska NVO uživali u nacionalnoj inteligenciji, oni su protumačili kao „kart blanš“ za sve što će od sada stranački da rade. Uzvikujući da ih prati  „100 vodećih srpskih intelektualaca“ krenuli su u politiku, a nisu se ni osvrnuli da pogledaju da li iko ide za njima.

Prvo, nesumnjivo je interesantno gotovo potpuno ignorisanje obeležavanja godišnjice smrti Slobodana Miloševića i posvećivanje celog medijskog prostora godišnjici smrti Zorana Đinđića. 

Opozicija u svom planiranju izostavlja dan posle. Isuviše je zaokupljena organizacijom protesta, zaslepljena je kanalisanjem nezadovoljstva naroda prema vladi da ne vidi da će te ruševine zaparložiti i izjaloviti zemlju koju treba posejati i požnjeti posle izbora.

Konferencija Pokreta nesvrstanih na ministarskom nivou, makar i povodom jubileja, jeste nesumnjivo značajan međunarodni događaj i prilika da domaćin potvrdi i ojača svoj ugled i međunarodne veze, da afirmiše svoje interese i prioritete. Nema malih i beznačajnih partnera.

Kritička društvena nauka i misao ionako odavno nema poverenja u stranke kao osnovne elemente političkog života. Po njoj, stranke se u suštini, pogotovo u periodima društvene stabilnosti, bave samo sobom, tj. povećanjem svoje moći u podeli vlasti.

Ne verujem da DS treba da ostane na vlasti nego mislim da ih je većina za u zatvor. Ne verujem da je SNS u redu, osim kao eventualno čistilište kada izlazite iz pakla. Mislim da smo i mi koji kažemo „Koštunica je super“ jedni ordinarni cinici, jer nije super.