Činjenica je da se premijer ogradio, rekavši da smena Dinkića nije uperena protiv G17, ali je takođe jasno da je neverovatno da se DS na taj potez odlučio ako je imalo sumnjao da će izlaskom G17 iz koalicije vlada pasti i izbori biti raspisani.

Nikolić i Vučić su svesni da su kao stranka medijsko-politički izmišljeni samo pod uslovom da nemaju sopstvenu politiku... Brisel kaže – „nemojte o Kosovu“, i u subotu niko ni reč o tome. Vašington kaže – „nemojte kao u Kairu“, i nijedan protestni krug ne obiđoše.

Prepričavanje emisije o tome kako je Šešelj monstrum treba zaključiti konstatacijom da je njegov doprinos „demokratiji“ veći od svih „Otporaša“ i ostalih zajedno. Za one koji nisu zadovoljni demokratijom, nije samo doprinos nego i velika krivica.

Prošle godine Evropski sud za ljudska prava je doneo samo devet presuda protiv Srbije, ali je finansijski udar na republički budžet bio najveći do sada. Samo po presudi Bin-Stid i Majkić protiv Srbije država je dužna da isplati nešto manje od dva miliona dolara.

Ovde se ne radi samo o strahu i izmučenosti – nego o siromaštvu, i nemogućnosti pravljenja izbora, radi se o spasavanju života, makar na to kratko vreme koliko tamo može da se provede. A posle se svako, sa ili bez sigurne kuće, vrati u onaj život napolju, van azila.

Ako je narodu hladno oko srca, nije medijima, koji ovom prilikom preuzimaju ulogu spinera optimizma. Izgleda da je nemušto upozorenje premijera da nam “pesimizam nije najbolji saveznik u narednom periodu” kod plebsa poprilično ignorisano.

Retko kad se prigodnim čestitkama povodom nacionalnih praznika posvećuje veća pažnja. To je razumljivo jer su sastavljene od toliko puta ponavljanih izraza i fraza. Samo bi poneko između protokolarnih izraza, našao vešto upakovanu poruku ili signal.

Logika potencijalnih tužbi nije nimalo zanemarljiva. Parničari verovatno nisu toliko naivni da smatraju da će svoja materijalna potraživanja ostvariti preko pravosudnih sistema Republike Srpske i Republike Srbije.

I dok zapadne vlade većinom ignorišu izveštaj Dika Martija ili pokušavaju da preko njega ćutke pređu, nevladine organizacije u Srbiji ne reaguju. Nijedna. Ljudska prava jesu ugrožena, ratni zločin jeste monstruozan, ali su žrtve očito pogrešne nacionalnosti.

Da li je u ijednoj evropskoj zemlji zabranjena prodaja Mladićevih statua ili majica sa njegovim likom? Nije. To je prima facie dokaz da prodavci za tezgama na Zelenom vencu postupaju u potpunosti u skladu sa evropskim vrednostima.