Ishod glasanja u Generalnoj skupštini 9.IX 2010, sigurno ne može biti ni pobeda, ni poraz, već samo jedan u nizu događaja, nakon kojih slede novi događaji. Ako bude poraz, budimo sigurni da će to biti uvod u nove napade na naše državne i nacionalne vredosti.

Fokusiranje na rezoluciju samo dalje skreće pažnju sa neophodnih poteza i održava zabludu o diplomatiji koja rešava teritorijalne probleme. Diplomatija je nijansa. Korpus je sve drugo nabrojano. Nevolja je u tome što naši političari uništavaju korpus, a loše nijansiraju.

Ako je, dakle, rasizam ideja da je rasna pripadnost pojedinca ili grupe osnov njegovog društvenog položaja – onda tu ideju u Srbiji u ovom trenutku više nego iko drugi propoveda „Druga Srbija“ i to tako što, na opasan način, konfrontira manjinske grupe takozvanoj većini.

Možda sam naivan, ali rekao bih da nas je savremena istorija dovoljno poučila da, ako su Amerikanci, Britanci i Nemci nezadovoljni – mora da nešto radimo kako treba. Bojim se da to „nešto“ ima veze sa „kosovskom politikom“ i aktuelnim spoljnopolitičkim inicijativama.

Teorija zavere je samo etiketa koju jak stavlja slabom kao umobolnom. Stigmatizuje se i getoizira pokušaj uočavanja povezanosti naizgled nezavisnih društvenih događaja i, u njihovoj pozadini, usklađeno delovanje raznorodnih socijalnih grupa.

Izbori za savete su tako, umesto da budu doprinos normalizaciji stanja u Srbiji i doprinesu uklapanju i lojalnosti etničkih zajednica, izazvali neslogu i sukobe ne samo sa državom nego i unutar manjinskih zajednica, u centru pažnje je ostalo pitanje političke moći.

Kako potiču sa margine, ove grupe imaju nešto levičarsko i one su, zapravo, po svojoj “narodnoj” ili narodskoj priči, bliže onima što spadaju u dve trećine nego što je to ijedna politička stranka u Srbiji.

Svakome od nas je zapravo potreban topao dom sa pogledom na dvorište, neko ko o nama brine dvadesetčetvoročasovno. I ako samo malo bolje razmislimo doći ćemo do zaključka da smo svi mi pomalo Mila, zar ne?

Od danas se može očekivati da će se povećati broj zemalja koje će prihvatiti da je Kosovo nova samostalna država. U stvari, “kosovski slučaj” koristi se kao trojanski konj za napad na svetsku instituciju (UN) koja se našla na putu globalizma.

Okupacione vlasti izdiktirale su novi ustav Japanu, uspostavile svoje vojne baze, sudile ratnim zločincima, određivali ko će im biti prijatelji, a ko neprijatelji. Japanci su to sve poslušno i kooperativno prihvatili kao nešto što se mora.