уторак, 28. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Дипломатска посета или демонстрација силе
Политички живот

Дипломатска посета или демонстрација силе

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
петак, 22. мај 2009.

Чекајући потпредседника

Данашњи 20. мај биће обележен као дан највеће окупације Београда енормно јаким српско-америчким безбедносним снагама. Повод јесте свакако посета америчког потпредседника Џозефа Бајдена. Актуелни амерички потпредседник рођен је у Скрентону у америчкој савезној држави Пенсилванији, 20 новембра 1942 год. Са 29 година постао је један од најмлађих сенатора у историји. Његов син тренутно “служи“ америчким интересима у Ираку, као капетан 261. бригаде националне гарде Делавера.

Овој посети америчког потпредседника претходиле су скандалозне изјаве дате на бројним скуповима у организацији албанских лобија. Међутим, пре него што пређемо на суштинске разлоге посете морамо навести на који начин је ова посета утицала на свакодневни живот грађана српске престонице…

Престоница у обручу

Присуство полиције и специјално обучених агената, јесте до те мере приметно да се природно намеће питање да ли је у питању дипломатска посета која би за циљ требала имати унапређење односа између две земље или је реч о правој милитаризацији наше престонице.

Број полицајаца и специјалаца МУП-а Србије је заиста фрапантан, по извештајима медија на одређеним деоницама ауто пута, централним београдским улицама као и на аеродрому “Никола Тесла” распоређено је преко 3.500 припадника обезбеђења као и 350 припадника специјалних америчких безбедносних агенција, које су ангажоване у обезбеђењу највиших америчких званичника. Право опсадно стање. Наравно да се рута којом ће се колона од неколико десетина возила у којој ће се налазити амерички потпредседник кретати држи у строгој тајности. Бајден ће се превозити у фамозном “Бајден-мобилу” веома сличном тзв. “Обама-мобилу”. Као што амерички председник може рачунати на Боинг-747 или популарни “Air force  1” који је уједно и командни центар у кризним ситуацијама, тако Бајден може рачунати на неку врсту скромнијег пандана. Наиме, на београдски аеродром слетеће (у пратњи два ловца ваздухопловства Војске Србије типа Миг-29 чији је ремонт скорије обављен у Русији) Боинг-757, назван, “Air force 2”.

Можемо се запитати због чега се амерички потпредседник осећа толико угроженим да би зато биле потребне такве мере обезбеђења? Да ли у Србији заиста постоји реална претња по безбедност Џозефа Бајдена? Ако је за икакву утеху и мере обезбеђења у земљама у региону такође су огромне. Како се то одразило на саобраћај у Београду? Извештач једне наше телевизије, изјављује полу шаљиво како би са саобраћајем све било у најбољем реду да Бајден свакодневно долази у Београд. Прилично занимљив смисао за хумор, само бројним грађанима Србије на жалост давно више није до смеха. Морамо рећи да свакако више не би било проблема у саобраћају, зато што саобраћаја више не би ни било! Чак је и пешацима кретање ограничено у тој мери да је велики број грађана остао у својим домовима, свакако уз присутан страх од бројних снајпериста распоређених по кључним тачкама на крововима већине владиних зграда. Снимање на аеродрому је било најстрожије забрањено… Помало ситуација налик оној приликом делимичног помрачења Сунца изнад Србије у августу 1999. год, када су људи у страху од “повећаног сунчевог зрачења” остали у својим домовима… Шалу на страну, можемо рећи да је Бајденова посета проузроковала помрачење основних људских права, као што је право на слободно кретање… Напетост због толиког броја снага безбедности се готово осећа у ваздуху док, полицијски хеликоптер кружи у ваздуху, а снајперисти са кровова помно посматрају недужне пролазнике… Све подсећа на лош, високо буџетни амерички акциони филм. Да ли ће филм по нас имати срећан или тужан крај то ће зависити од евентуалног испуњења или неиспуњења Бајденових захтева.

Веома је занимљиво то што је протест радника који су блокирали сaoбраћај испред зграде Владе Републике Србије изазвао толико огорчења појединих грађана, а нарочито министара у влади, од којих су се чак могле чути изjаве о томе како би сада било да министри изађу на улице и седну на шине. Изјава која заиста не заслужује било какав коментар. Противно томе, из градских секретaријата може се чути како морамо да се стрпимо због оволиких мера безбедности јер смо једна мала земља а Америка је тако велика… У реду, али зашто наши радници не би смели да блокирају саобраћај, протестујући јер су им основна права као што је право на егзистенцију угрожена а са друге стране говори се о томе да се морамо стрпети док траје потпуна окупација Београда, проузрокована посетом америчког потпредседника.

Могли бисмо се запитати шта би се тек догодило да је у званичну посету Београду долазио у свету мега популарни Барак Обама, први председник aфро-америчког порекла у историји Сједињених Држава. Да ли би он био праћен корпусом националне гарде неке од америчких савезних држава или би са собом повео “само” једну омању јединицу специјалних агената, подржаних батаљоном посебно обучених снајпериста који су на полигонима широм Америке обучавани у нишањењу у грађане који се усуде да у датом моменту док испод њих пролази колона са неким од високих америчких званичника отворе прозор како би проветрили просторије? Грађани у Хрватској су упозорени преко средстава јавног информисања да ће снајперисти имати овлашћење да пуцају приликом посете америчког потпредседника Загребу уколико им се неко ко отвара прозор учини сумњив.

И даље није јасно да ли би требало да се радујемо посети америчког потпредседника и унапређењу односа са “једином преосталом војном и економском силом” или да дрхтимо у страху од толиког присуства безбедносног персонала на улицама главног града…

Бајденове изјаве

Колико је снисходљив био однос појединих медија, довољно говори и питање које је поставила водитељка једне наше телевизијске куће, наиме, она је нашла за сходно да констатује како Бајденова одећа јесте прикладна и како је пажљиво одабрана тако да не буде претећа! Смешно, али истовремено и гротескно… Нажалост, наша стварност и спољно политичка позиција Србије јесте управо гротескна. Можда Бајденова одећа као ни његов осмех не делују претећи, али његове раније изјаве свакако се могу тако класификовати.

Поједини медији су пренели изјаве америчког потпредседника у којима он тврди да су Срби “дегенерици” и да су “необразовани”, међутим, мање пажње је посвећено рецимо Бајденовом говору на једном од бројних скупова у организацији албанских лобија у Вашингтону. О томе на који начин амерички потпредседник отворена подржава албанске “ националне интересе” може се увидети из његовог поприлично страственог говора у коме се залаже за “решење” албанског питања на Балкану. Између осталог, он је изјавио како ће се целокупним својим бићем залагати да се америчко војно присуство, у коме трупе имају право да пуцају и убију како би заштитиле права Албанаца где год су она угрожена на Балкану, настави. То присуство по његовим речима би требало да се настави све док се не заврши наш посао у региону. “Допустите ми да дефинишем завршен посао, под тим подразумевам развој демократских институција на Косову, у Македонији и Албанији”, изјавио је том приликом Џозеф Бајден. Видели смо до које мере су институције на Косову демократске… Бајден у истом тону наставља: “свет мора препознати патњу кроз коју су прошли Албански становници на Балкану…”, и даље веома острашћено наставља у истом маниру: да све док Срби не погледају себе у лице И не схвате да су изманипулисани од стране својих лидера улогом жртве. Циљ Нирнбершког процеса по Бајдену није био да се немачки народ казни, већ да погледа истини у очи и схвати чињеницу да је био изманипулисан. Додуше, Бајден признаје у говору пред окупљеним албанским лобистима како, ”и међу Србима има добрих људи”.

Појединим Бајденовим скандалозним изјавама требало би додати и те да су Срби агресори, силоватељи, касапи и убице деце…

Прави разлози Бајденове посете

Пређимо коначно на суштину проблема и праве разлоге Бајденове посете Београду. У центру града поједини представници опозиционих странака протестовали су због Бајденове посете и предлагали су да се он прогласи персоном нон грата у нашој земљи, управо због ранијих Бајденових изразитих антисрпских ставова и услед тога што је разлог његове посете само даље условљавање Србије. Званичан повод Бајденовог доласка јесте тзв. ”ресетовање” односа између Србије и Америке. Погледајмо шта би то требало тачно да значи… Бајденовој посети Београду претходила је посета Сарајеву и након срдачног загрљаја са Харисом Силајџићем у босанском парламенту, Бајден је упутио упозорење лидерима ентитета у Босни и Херцеговини. На то да је у Америчком интересу смањење степена самосталности ентитета у Босни указао је и сам Бајден својом следећом изјавом: “Боже када ћете се уморити од те реторике“, мислећи при томе на реторику која пропагира националне интересе.

Наравно да се под лидерима пре свега подразумева Милорад Додик и један од примарних разлога посете Џозефа Бајдена Сарајеву јесте тај да се изврши притисак на председника Републике Српске, како би се умањила самосталност српског ентитета, што би допринело јачању институција власти у Сарајеву. Према речима Богдана Суботића, бившег генерала Војске Републике Српске „Џозеф Бајден је стигао да би раздвојио Србију и Републику Српску” .Наравно да ће један од захтева америчке администрације бити тај и да Србија изврши притисак на Милорада Додика како би ставови Срба у Босни омекшали и како би се убрзала потпуна интеграција српског ентитета у унитарну Босну и Херцеговину. Занимљиво је како Бајден говори о томе како би требало спречити растурање Босне и очување Дејтонског споразума тиме што ће се спречити јачање националистичких претензија, свакако при томе мислећи на Републику Српску, док са друге стране нема ништа против национализма косовских Албанаца. На против, америчка администрација је својом подршком и бомбардовањем Србије омогућила стварање једне политичке црне рупе на Балкану, од Србије непризнате државе Косово. Америчка администрација, управо супротно подстиче национализам косовских Албанаца, што узгред не би требало много да нас зачуди, уколико узмемо у обзир колики је утицај албанског лобија. Наравно да ће једна од станица на Балканској турнеји америчког потпредседника бити и Приштина. Сам долазак Џозефа Бајдена на Косово потврђује да Америка сматра да када је независност Косова у питању то одавно већ решена ствар и да Бајден долази у посету Фатмир Сејдиу као легално изабраном председнику суверене државе. Без сваке сумње, Бајдену ће у Приштини бити приређен гламурозни дочек, а по свему судећи, како наводе косовски медији, Бајден ће бити одликован орденом за заслуге, такозваним “Златним орденом слободе” . Независно Косово има огромну подршку како бивше тако и садашње америчке администрације. О томе сведоче и саме Бајденове речи: “Ова независност је још увек нова али је неповратна”. Услед тога, епископ рашко-призренски Артемије није дао благослов посети америчког потпредседника манастиру Високи Дечани. У званичном саопштењу, наводи се да је Бајденова посета потврда да је Косово ког су терористи отцепили од Србије, починивши притом небројане злочине над српским цивилима, српском верском и културном баштином, независно. Касније су медији саопштили да је синод СПЦ преиначио ову одлуку, тако да ће Бајден ипак посетити српски манастир. Без сумње да је овој одлуци синода претходила жестока расправа што потврђује да у СПЦ постоје изразита неслагања када су у питању односи према западу… Међутим, и ако је то питање врло осетљиво, можда бисмо се могли запитати да ли је упркос томе што не постоји могућност директног утицаја власти на одлуке синода, ипак одређени политички притисак државног врха извршен како би се дата одлука епископа променила? Дакле, ни о каквом наводном унапређењу односа не може бити ни речи, тим пре што се поново чује реторика тако карактеристична за нама врло добро познату политику “ штапа и шаргарепе “. Шта би, дакле, Србија требала да очекује од посете америчког потпредседника?

Бојим се ништа ново, осим новог условљавања. Наиме, уколико Србија испуни захтев да изврши притисак на Милорада Додика, могло би се очекивати да ће у догледном року моћи да очекује на подршку Америке када је у питању приближавање Европској Унији. Уколико пак, Србија не поступи на одговарајући начин, уследиће казна у виду даље изолације Србије и њених грађана… Бајден ће такође пружити подршку политичким струјама у земљи које се у последње време све више залажу за то да Србија приступи НАТО пакту. Веома је занимљива чињеница да је најпре донета одлука да Војска Србије учествује на маневрима НАТО-а у Грузији, а онда се од те одлуке одустало услед тога што је Русија заузела веома оштар став према томе да ти маневри представљају директну претњу њеном суверенитету и очигледну провокацију након недавно окончаних жестоких сукоба.

Веома је занимљива позиција Европе. У Америци се сматра да је Бајденова посета потврда слабљења Европе и њеног утицаја и интереса на Балкану. Чини се да је посета потпредседника Бајдена истовремено знак Европи а пре свега Русији да и нова америчка администрација на челу са Бараком Обамом није занемарила Балканско питање и да итекако жели да сачува своје како савезнике тако и позиције у региону. По речима Едварда Џозефа предавача на „Џон Хопкинс“ институту за интернационалне студије, Европа је слаба и стога је Бајденова посета била неопходна. Амерички медији глорификују наводну Бајденову одлучност и храброст коју је он испољио тиме што је ”последњем српском диктатору у лице рекао да је ратни злочинац”.

Све ово довољно говори о томе да су све тврдње о наводној промени америчке политике доласком председника Барака Обаме у Белу кућу биле без основа. Сигурно је да после именовања Џозефа Бајдена за потпредседника и његових познатих ставова тако нешто не би требало ни да очекујемо.Управо је и Џејмс Добинс, бивши специјални изасланик за Балкан у Клинтоновој администрацији изјавио да никаквих спектакуларних промена неће бити .”Што се тиче трансатлантских односа, посебно у погледу Балкана, не верујем да ће бити већих промена или преиспитивања политике према том региону. У ствари нема незадовољства Бушовом политиком и мислим да ће она у том погледу бити настављена.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер