уторак, 04. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Ни лепо ни ружно лице не решава проблем
Политички живот

Ни лепо ни ружно лице не решава проблем

PDF Штампа Ел. пошта
Радоман Јовић   
понедељак, 22. јун 2015.

Велика јапанска мудрост, исписана на улазу у Дом штампе у Токију, култном месту где се састаје интелектуална елита (политичари, државници, новинари, дипломате), каже: „О Свевишњи, помози ми да ћутим док не будем знао шта да кажем“.

Током догађаја у Мађарској 1956, када је западна штампа брујала да предстоје слична збивања и нереди у СФРЈ, а западни амбасадори у Београду тражили хитне пријеме на највишем нивоу, Ј. Броз се упутио на Брионе, а њима послао поруку: „Ништа не брините, не узбуђујте се, све је под контролом“.

Волео бих да поруке из ова два пасуса некако допру до премијера Вучића и да се дебело замисли над њима. Саветници који га окружују, такви какви су, ни домаћи ни страни, не могу му помоћи.

Велики државници света, који држе до свог реномеа и угледа своје земље, не излазе свакодневно у јавност са изјавама о свим питањима из унутрашње и спољне политике. Они који то раде свакодневно, без обзира на то колико имали високо мишљење о себи, o својим способностима, њихове изјаве о свему и свачему, посебно о великим и нереалним обећањима, живе од данас до сутра, а протоком времена испадну неозбиљне. Озбиљни државници, уз помоћ својих сарадника, прикупивши све релевантне информације и уз добро одабран тајминг, дају саопштење у дужим временским размацима о једном или највише два актуелна питања. Али саопштење има „тежину“ и представља срж државне политике, трасиране на дужи временски период.

Сарадници и саветници, ако су од струке и интегритета, најбоље ће помоћи својим шефовима ако им подастиру реалне и објективне чињенице, без обзира на то да ли и како ће их он прихватити. „Увлакачи“ и „полтрони“ дају шефу само оне савете које он очекује и који ће му се свидети. Таквих је данас у Србији у изобиљу. Прави „бирократа“, у позитивном смислу речи, у уређеној држави, стручан, добро плаћен, представља „кичму“ државе, без обзира које странке долазиле на власт. Устав, закон и његова савест морају бити алфа и омега његовог рада и понашања. Србија дефинитивно још није изградила такав систем власти, за што су најодговорнији политичари, којима такве „бирократе“ могу само да представљају сметњу њиховој бахатости и сујети.

Паника уопште у обичном животу, а посебно у политици је веома опасан феномен из кога могу произаћи веома неразумне и штетне одлуке и понашања. Она је својствена људима несигурним у себе, људима који мало шта знају о појави или догађају од кога се панично плаше. Многи ће ми замерити што истичем Броза, али признаћете да је одржао лекцију страном фактору, а унео мир и спокојство у свој народ. Зашто? Имао је кредибилне информације и поверење у своје сараднике. Имао је институције државе које су функционисале. Шта се десило после њега је прича за себе и за неку другу прилику.

Две изјаве премијера Вучића имале су потпуно супротне ефекте. Изјава да је Србија далеко од банкрота унела је какав-такав мир у народ, макар и привремено. Избегнут је стампедо на банке за дизање уштеђевине. Међутим, скорашња изјава о „веома тешком периоду пред нама“ и (не)лепоти сопственог лица, која се граничи са паником, уноси немир међу грађане. Присталице теорије завере би рекли: ето Меркелове у Београду да нам „пролепша лица“ кроз формулу „отварамо прва поглавља, а Телеком Дојче телекому“ и из „тешког периода“ преведе нас тако у благостање са „пуним новчаницима“.

И опет се враћам на сараднике, саветнике и „бирократе“, када је реч о паничној изјави шефа. Да ли су они прикупили и шефа информисали о конкретним проблемима због којих нечије „лице не изгледа лепо“. Да ли је држава, тј. актуелна власт, изградила и оспособила институције система, конкретно своју дипломатију и обавештајне агенције, да благовремено укажу на нешто што се „ваља иза брега“, како би влада и држава благовремено предузели мере за отклањање или ублажавање негативних ефеката по земљу, без панике. Да јесу, не би се онда премијер вајкао да га нико није ништа питао о резолуцији о Сребреници. Дипломатија, али не ова без СИД-а и још других важних служби, морала је знати за ову „игру“ око Сребренице и благовремено сугерисати. Изгледа да се наши амбасадори у Лондону и у Вашингтону не мешају у свој посао.

Била је то прилика да и „пријатељ Србије“ Тони Блер нешто „изделиверује“ око те резолуције у „четири ока“ премијеру, а услугу би ваљда платили шеици. И „велики пријатељ“ Кирби мудро прећута да његов Конгрес док је премијер био у Вашингтону припремао своју резолуцију.

Не смеју страни саветници, а њих је посебно са Запада пуна држава, а посебно неки амбасадори, „највећи пријатељи Србије“, бити мирођија у свакој чорби. Они свиђају своје, а не наше интересе. Пример „веома успешне посете“ премијера Вучића САД, о којој многи у држави мисле сасвим другачије, употребљавајући чак и термин дебакл, треба коначно да отвори и очи и уши актуелној власти и о својој дипломатији и о „учинку“ њихових екселенција. Да се озбиљно запита да ли тај „учинак“ представља можда медвеђу услугу самом премијеру. Ко се од саветника и сарадника усудио да премијеру саветује евентуално одлагање посете, с обзиром на неповољан тајминг и претходно неразјашњене америчке ставове о многим питањима веома битним за Србију? Изгледа нико. А зашто? Е то је питање за премијера о функционисању државе и његовом стилу рада.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер