понедељак, 23. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Нишка прича са  тужним крајем или како најлакше упропастити један перспективан аеродром
Преносимо

Нишка прича са  тужним крајем или како најлакше упропастити један перспективан аеродром

PDF Штампа Ел. пошта
Радмило Марковић   
четвртак, 25. април 2019.

 НАКОН ВИШЕ ОД ГОДИНУ ДАНА БУСАЊА У ГРУДИ ДА ЋЕ ПОМОЋИ НИШКОМ АЕРОДРОМУ "КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ", ДРЖАВА ЈЕ ЗАПРАВО ОДАБРАЛА ДА ПОМОГНЕ ЈЕДНОЈ ИЛИ ВИШЕ АВИО-КОМПАНИЈА, И ТО СУМОМ (15 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ТРИ ГОДИНЕ) О КОЈОЈ НИШКИ АЕРОДРОМ МОЖЕ САМО ДА САЊА

Као што је познато, крајем марта Влада Републике Србије донела је Одлуку о проглашењу линија у јавном интересу у ваздушном саобраћају "у циљу бржег економског развоја региона, а кроз ефикасније саобраћајно повезивање са европским градовима".

Овом одлуком за линије од јавног интереса одређене су линије из Ниша до Нирнберга, Франкфурта/Хана, Рима, Хановера, Љубљане, Салцбурга, Болоње, Будимпеште, Гетеборга, Фридрихсафена, Карлсруеа и Тивта. Влада ће годишње обезбеђивати нешто више од пет милиона евра за ову намену (до 600 милиона динара) за компаније које победе на овом међународном тендеру, а све у циљу развоја региона и на линијама "на којима не саобраћа ниједна авио-компанија".

Тако је, након више од годину дана бусања у груди да ће помоћи нишком Аеродрому "Константин Велики", држава заправо одабрала да помогне једној или више авио-компанија, и то сумом (15 милиона евра за три године) о којој нишки аеродром може само да сања.

Ако је нужно да се у неколико реченица исприча прича о Аеродрому "Константин Велики" у Нишу, то би гласило овако: до 2014, Аеродром је годинама био клинички мртав. Након тога, започео је несвакидашњи и готово невероватан раст – са просечно мање од четири (цифром: 4) путника дневно током 2014. године, на скоро хиљаду путника дневно (2017). А онда је током 2018. овај аеродром, до тада у власништву Града Ниша, просто отела држава Србија и ставила га под своју контролу.

Мада се може пратити и пре формалне промене управе Аеродрома (у августу 2018), од тада је тај "траг државе" непогрешив – исти онај траг који је напредњачка држава оставила и послујући са Ер Србијом и Аеродромом "Никола Тесла", онај траг који као да каже: хајде да милионима евра пореских обвезника без потребе субвенционишемо авио-превознике којима субвенција није потребна, како би летели на места до којих грађани Србије лако могу да дођу већ постојећим комерцијалним линијама. А ако још од свега тога највећу корист извуче камен-темељац и симбол наше СНС власти – Ер Србија, као и сви са њом повезани – тим боље.

"Држава не зна да управља аеродромом", саопштавано је јавности Србије почетком 2018. године, када је француска компанија Ванси узимала у концесију београдски Аеродром "Никола Тесла": "Тај оператер много боље ради аеродроме него што бисмо ми радили, ко год да дође, било да су то Кинези, Арапи, Ванси, Немци, ко год хоћете. Бољи су него ми, у свему су бољи", рекао је тада председник Вучић.

У ИНТЕРЕСУ НИШЛИЈА

Симптоматично, негде у исто време – средином јануара – почела је да се плете мрежа око градског Аеродрома "Константин Велики" у Нишу: упоредо са вешћу да ће концесијом бити ограничен број путника нишког аеродрома на милион путника годишње, у јавност почињу да се пласирају информације да "Константин Велики" неће моћи даље да се развија без помоћи државе, да таксе морају да се дуплирају, да Министарство тражи да "аминује" увођење сваке нове линије, те да је број путника у Нишу растао науштрб Аеродрома "Никола Тесла", односно да је власт, како рече Вучић, "пустила" Ниш да се развија.

Сви ови спинови и филовање јавности неистинама и полуистинама добили су конкретан облик крајем марта, када је градско веће Ниша усвојило "препоруку" и без накнаде уступило Аеродром Републици Србији. Све, наравно, "у интересу Нишлија", и зато што је "нишки аеродром стратешки битан за државу" и јер је "превазишао локалне оквире". Занемарена је овом приликом тврдња уз коју је "отишао" Аеродром "Никола Тесла" – да држава не зна да управља аеродромом.

У првом кварталу 2019. године нишки аеродром имао је скоро 10.000 путника мање него у прва три месеца 2018. (пад од 11,2 одсто), а смањен је и број путничких авиона који су саобраћали са "Константина Великог", и то за 4,7 одсто

Осам месеци након оставке директора аеродрома Владице Ђурђановића (погледати интервју Ђурђановића у "Времену" број 1442 из августа прошле године) и одласка директора Регионалне развојне агенције "Југ" Бојана Аврамовића – најзаслужнијих за успех "Константина Великог" у периоду 2015–2018. – бројке кажу следеће: у првом кварталу 2019. године нишки аеродром имао је скоро 10.000 путника мање него у прва три месеца 2018. (пад од 11,2 одсто), а смањен је и број путничких авиона који су саобраћали са "Константина Великог", и то за 4,7 одсто.

Са друге стране, у карго саобраћају стање је потпуно катастрофално: након 2537,7 тона превезеног терета у 2017, током 2018. тај број био је скоро четири пута мањи (688,3 тона), да би, чак и тако смањена, количина терета била за још 61,6 одсто смањена у првом кварталу 2019. године у односу на исти период у 2018.

"За све што се десило и што се дешава са саобраћајем и са самим Аеродромом у Нишу, одговорни су они који су ову глупост и направили, без изузетака, од самог врха државе па до последњег одборника који је за то гласао", каже за "Време" Бојан Аврамовић, некадашњи директор РРА "Југ" и некадашњи повереник СНС-а за нишку општину Пантелеј.

"Концесија београдског аеродрома је искоришћена за преузимање Аеродрома у Нишу од стране Министарства, и одлично је послужила Зорани Михајловић. То је само повод на који су се многи упецали. Покушали су они у Министарству још 2015. године да ‘утерају’ Аеродром Ниш у Аеродроме Србије д.о.о., али је тада била другачија констелација снага у Нишу, а и Аеродром својим пословањем није завредео пажњу, па су и то радили невољно и калкулантски. Да бисте схватили мало боље ситуацију, до 2014. године аеродромима у Србији је управљао УРС, и у Нишу и у Београду – случајно је и министарка истог ‘аристократског’ порекла, помоћник министарке такође, као и шеф кабинета председника и надлежни локални чауши. И тада, када дођете на састанак – сви су ту, само њега нема, лепо увезани (приватно) и уиграни.

 

 

Од тада и трају разноразни покушаји утицаја на пословање Аеродрома у Нишу и стављања под контролу. Нису успевали три године, успели су када су у игру убацили Ванси. У међувремену, ми смо испоручили европски резултат, оборили све рекорде и демантовали 30-годишњу фаму ‘београдских стручњака’ да Ниш не може да ради. Понајвише смо демантовали дугогодишње уверење северног дела државе о ‘неспособном југу’ коме треба увек нешто помагати. И да будем до краја поштен, без обзира што ће многи бити незадовољни, један од разлога нашег успешног ‘отпора’ је подршка коју смо имали од самог Вучића, трајала је све до Вансија, после тога је све отишло на другу страну. То га, наравно, не амнестира његовог дела одговорности за све негативно што се десило и евентуално ако нешто и позитивно од овога испадне, у шта ја чисто сумњам", каже Аврамовић.

ДОБИТАК УСПОРАВА

Све оне податке о броју путника и количини превезеног карго терета сазнајемо са сајта Аеродрома, под одељком "Статистика". Међутим, згодно, таман када је држава узела Аеродром под своје (у августу 2018), на сајту престају да се објављују квартални извештаји о пословању. "Време" је од Аеродрома "Константин Велики" затражило кварталне извештаје за 2018. годину (финансијски извештај у АПР-у очекује се тек на лето), али одговора није било. Тако, последњи јавно доступан извештај јесте онај за први квартал 2018, и у њему пише следеће:

"И поред исказаног добитка, приметно је успоравање реализације Програма пословања у првом кварталу по свим позицијама, јер изостаје планирани раст обима пословања, а у неким секторима је очигледан пад, што је директна последица тренутне ситуације која се односи на сам статус ЈП Аеродром Ниш."

Дакле, још тада – док нишки одборници нису и формално, великом већином у градској скупштини изгласали оно што је градско веће одлучило у марту, и док држава још није била надлежна за Аеродром – она је чинила штету својим поступцима и изјавама функционера. Сетимо се само да је у мају прошле године министарка саобраћаја Зорана Михајловић "натерала" Директорат цивилног ваздухопловства (ДЦВ) да се огласи и демантује њену тврдњу да тадашњи менаџмент Аеродрома и челници Ниша "директно угрожавају функционисање Аеродрома Ниш, угрожавају грађане, угрожавају безбедност", те да "њихова неспособност показује да су спремни чак и да доведу у питање одвијање авио-саобраћаја". Како је тада саопштио ДЦВ, "Аеродром ‘Константин Велики’ нема никакав проблем са безбедношћу авио-операција нити са обезбеђивањем самог аеродрома".

Памтимо изјаву министарке да се у концесији Аеродрома "Никола Тесла" не помиње никакво ограничење броја путника на нишком аеродрому – изјаву коју је демантовао "њен рођени помоћник" Илић, који је рекао да ће држава плаћати "пенале" Вансију ако нишки аеродром пређе милион путника на годишњем нивоу

И уопште, у четвороуглу Александар Вучић – Зорана Михајловић – Дарко Булатовић (градоначелник Ниша) – Зоран Илић (помоћник министарке Михајловић) било је изречено толико неистина и полуистина о Аеродрому, и толико пута су давали директно супротне изјаве једни другима током прве половине 2018, да је потребан један текст само да се попише количина "магле" коју су произвели како би убедили јавност да је напросто нужно да држава – која не зна да управља аеродромима – преузме нишки аеродром.

Само укратко: Памтимо изјаву министарке да се у концесији Аеродрома "Никола Тесла" не помиње никакво ограничење броја путника на нишком аеродрому – изјаву коју је демантовао "њен рођени помоћник" Илић, који је рекао да ће држава плаћати "пенале" Вансију ако нишки аеродром пређе милион путника на годишњем нивоу.

Памтимо и фалсификовање записника са састанка у Министарству саобраћаја, када је наводно тадашњи директор Аеродрома Ђурђановић рекао да би ваљало повећати аеродромске таксе. Ђурђановић се касније јавио "Јужним вестима" и саопштио да он на том састанку није прозборио ни реч: "Ја тако нешто никад нисам изјавио нити рекао, а на поменутом састанку нисам узимао реч, дословце ништа нисам ни рекао."

ЈЕДНА ЗЕМЉА, ЈЕДАН АЕРОДРОМ: Протест "Не дамо нишки аеродром", април 2018.

Такође, памтимо и неистине које је министарка износила о финансијској способности аеродрома. У априлу 2018. је Зорана Михајловић рекла да су приходи Аеродрома 60 милиона, а само трошак за плате 110 милиона динара. Заправо, у реалности, приходи Аеродрома су у 2017. били 323,7 милиона динара, док је на плате отишло негде око 105 милиона динара.

Сећамо се и да је у јануару 2018, само пар месеци пре него што ће градско веће у Нишу добити неиздржив напад дарежљивости и поклонити Аеродром држави, градоначелник Дарко Булатовић (са тим истим градским већем) потписао сагласност на Дугорочни план пословне стратегије и развоја нишког аеродрома (за период 2017–2027), у коме нема ни слова о промени власника.

Памтимо и спорни уговор Аеродрома са Министарством одбране, потписан још пре десетак година, који је био још један адут државе у намери да узме "Константина Великог": иако је испоклањала силну земљу у Београду на води или продала будзашто којекаквим арапским инвеститорима, држава се заинатила да на уговор којим Аеродром дугује земљиште Министарству одбране "пребије" тако што ће држава узети Аеродром, а да Министарство опрости дуг. Памтимо да је Дарко Булатовић за склапање уговора оптужио Демократску странку, али и Покрет "Доста је било" (основан 2014) и Покрет слободних грађана (основан 2017), који у тренутку потписивања овог уговора нису ни постојали. Такође, памтимо да, иако је држава узела Аеродром, дуг према Министарству није био опроштен.

Памтимо и безбројна обећања о томе када ће уговор о концесији Аеродрома "Никола Тесла" – из кога би се јасно сазнало шта је то држава обећала Французима у вези са нишким аеродромом – постати доступан јавности.

Памтимо и безбројна обећања о томе када ће уговор о концесији Аеродрома "Никола Тесла" – из кога би се јасно сазнало шта је то држава обећала Французима у вези са нишким аеродромом – постати доступан јавности. Па је тако Ана Брнабић обећавала до септембра 2018, Синиша Мали до краја 2018, а Зоран Илић је крајем јануара 2019. обећао да ће уговор бити објављен "у наредних месец дана". Наравно, уговор је још увек тајна за грађане Србије.

Најзад, памтимо и да је Зорана Михајловић у априлу 2018. критиковала бивше руководство Аеродрома због субвенционисања две авио-компаније, односно, јер су за четири године (2010–2013) "дали 3,6 милиона евра авио-компанијама за празна седишта, да би летели из Ниша". У мају је Вучић варирао на ову тему код Сарапе на Пинку: "Немојте да вам причам шта су они радили, како су плаћали место у авиону, до Каљарија или до неких других места, а и колико се пара државе трошило." Кад оно – ни годину дана касније, Влада Србије издваја не 3,6, него 15 милиона евра за три године да би – "плаћали место у авиону" и да би авио-компаније "летеле из Ниша".

Но, шта заправо лежи иза целе приче са овим субвенционисаним летовима из Ниша? Како се дошло до баш ових дестинација, а не неких других? Колико ће путника тако бити превезено и да ли се некоме "намештају" ове нове, субвенционисане линије?

"Прошлу годину је аеродром завршио са 350.000 путника и сасвим случајно су ови нови, субвенционисани инсталирани капацитети око 350.000 седишта годишње – а то не значи и толики број путника", каже Бојан Аврамовић.

"Ми смо испоручили 350.000 путника кроз трогодишњи пројекат који је Град Ниш коштао два милиона евра. Међутим, затекли смо милион евра дугова (четири неисплаћене плате, 400.000 кредита у швајцарцима, 400.000 евра дуга добављачима), тако да смо на располагању имали милион евра. Довели смо Аеродром до самоодрживости и надаље је требало само улагати у инфраструктуру. Ових 15 милиона евра нема везе са инфраструктуром, ово је бесомучно расипање пара у циљу доказивања оправданости преузимања Аеродрома, а бојим се и разрачунавања са авио-компанијама које већ раде у Нишу. Једноставно, за ових 15 милиона евра добијате оно што већ имате, 350.000 путника годишње, а Аеродром добија иста она три евра таксе које добија и без субвенционисаних летова. Свим овим је показано да они који су преузели Аеродром појма немају шта с њим да раде, нити су имали план кад су га узимали, нити га имају сада. Са 15 милиона евра може свако", каже Аврамовић.

Он додаје да не верује да је локално руководство бирало дестинације ("Побогу, па нико од њих није знао да тај Фридрихсхфс... уопште и постоји. Они муку муче да оспособе нишко гробље, бацили су до сад 500 милиона динара помоћи том предузећу и даље не ради како треба"), али каже да, ко год да је бирао у која ће се места путовати субвенционисаним летовима, злонамерно је напао опслужна подручја свих постојећих линија из Ниша осим Стокхолма:

"Ово је директна нелојална конкуренција са највећим субвенцијама, слободно могу да кажем, у Европи. Са најмање пет пута мање пара за субвенције могли би обезбедити ове линије из Ниша и то према Паризу, Франкфурту (не Хану), Штутгарту, Лондону, Москви, Истанбулу... Па Туркисх Аирwаyсу је одговарала цена аеродромских услуга, летео би без додатних пара. Прича о ‘некомерцијалним’ линијама је будалаштина, коју морају да причају ови из Ниша иако су свесни какву глупост изговарају. Какав државни интерес постоји да би се енормно плаћала линија Ниш–Фридрихсхафен, који је иначе 50-ак километара од ‘комерцијалног’ Мемингема? И један и други аеродром су алтернатива Минхену. Да је у питању Минхен, у реду, дестинација је океј, али свеједно зашто толики новац?"

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ

"Судећи по критеријумима расписаног тендера за 12 нових операција са нишког аеродрома, потпуно сам сигуран да ће једини понуђач бити Ер Србија, јер критеријуми за оцењивање понуда – али и облигациони односи који су дефинисани Уговором – у потпуно подређени положај стављају све друге понуђаче, а нарочито лоукост авио-компаније. Чак и ако прогутају ‘жабу’ са поменутим спорним дестинацијама, лоукост компаније се сусрећу са пондерисаним (бодованим) критеријумом ‘повезаних летова’ (чак 15 од 100 пондера), па са кабинским пртљагом од 11 кг (такође 15 од 100 пондера), другим авионом у резерви на територији Србије (обавезан критеријум), са веровали или не, поред осталог особља и још 15 људи у кол-центру који морају да имају доказано искуство и прођу безбедносну проверу!

Чак и ако све ово испуне, лоукостери, али и остали понуђачи, морају да прихвате чињеницу да учествују на тендеру за који је обезбеђен новац само за 2019. годину. Динамиком реализације уговора је предвиђено да се, по извршењу посла, достављају месечне фактуре, тако да ће и у 2019. години авио-компанија моћи да рачуна само на пола годишње транше (два и по милиона евра). Уколико из било ког разлога у току трајања уговора (три године) не буду била обезбеђена средства у годишњем буџету Србије (2020. или 2021), уговор се отказује без икаквих последица по Наручиоца, тачније државу Србију (члан 18 Уговора). Ова одредба поништава сва уговорна права авио-компанија и обесмишљава сам уговор. Из мог скромног искуства, а учествовао сам у преговорима са више авио-компанија, ово је више него довољан разлог да ником на памет не падне да се појави на тендеру, осим онога ко је и до сада више него успешно извлачио новац из буџета Србије. Заборавите на конкуренцију и лоукостере, прочитајте тендерску документацију, и видећете шта се ваља иза брда", закључује Аврамовић.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер