среда, 09. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Рачун праштања
Преносимо

Рачун праштања

PDF Штампа Ел. пошта
Милорад Вучелић   
субота, 22. новембар 2008.

(Печат, 21.11.2008)

Каква је то држава! Мислим, наравно, на Косово. Како испрашише оног Данијела Фрида, помоћника америчког државног секретара. Цвили и улагује се: „Ми вас нећемо издати и оставити“, али Тачи и Сејдију ни да га чују. Најурише Фрида са све оних шест тачака споразума о ЕУЛЕКС-у и ултимативно изнеше своје четири тачке! И ни макац! Види се да су године провели са Србима и у Србији. Узеше неку храброст и одважност, а Србију и већину њених властодржаца и „другосрбијанце“ оставише без тих особина. Кажу да Албанци ускоро излазе са петом тачком у којој се предлаже да се УНМИК распореди у Војводини и да у живот преточи Статут северне покрајине. Да превасходно штити Србе од Срба, али и од  националних мањина, а аутокефалне Црногорце од Срба. Онда следи и шеста тачка, у којој Србија дефинитивно постаје земља надзиране и надгледане независности.

Међународни суд правде у Хагу прогласио се надлежним поводом тужбе Хрватске против Србије. Сазнали смо да Хрватска не може да опрости Србији то што су их самим својим постојањем Срби у Лијепој нашој приморали да их побију. У Јасеновцу и Старој Градишки, по разним јамама и осталим стратиштима, њих између 600 и 800 хиљада. У процесу комадања Југославије и обнови Независне државе Хрватске, поименце је побијено преко 8.000 Срба. Хрвати су били приморани да у то време досегну „звездане тренутке“ усташких зверстава у логорима Лора 1 и Лора 2. Морали су да изведу, уз садејство страних војних стручњака, „Бљесак“ и „Олују“, и да тако етнички очисте ионако заиста геноцидно, како то они већ знају, око 380 хиљада Срба.

Свет разуме зашто све то не могу да опросте Србији и Србима. Да су хтели, Срби су могли да помогну Хрватима тако што би се масовно самоубијали или сами иселили из Хрватске. Да не би Срба, можда би опстала и Павелићева НДХ-а, па би се избегло све ово што се догодило деведесетих година прошлог века. Многи Срби животом су платили управо ту антиусташку борбу.

Буљуци и хорде „другосрбијанаца“, евроатлантиста, невладиних Срба, старих и нових либерала и од њих контролисаних медија у Србији, у стопу су пратили и уживљавали се у ове хрватске муке и патње. Темељ модерне „демократске“ петооктобарске и отпорашке Србије јесте идеологија самооптуживања и мазохистичког самоокривљавања. Задатак суочавања са прошлошћу за званичну Србију постао је налог за суочавање само са кривицом и, по сваку цену, трагање за злочином, и ничим више. Истина у Србији никога није занимала. Хаг је постао најгоре средство у рукама најгорих, а одскора у стопу праћен сличним домаћим институцијама.

Србија је одустала од тужбе против БиХ, која ју је тужила, а никада није тужила ни Хрватску. МСП у Хагу огласио се ненадлежним за суђење агресији НАТО-а на Србију, противну међународном праву и без сагласности Савета безбедности УН. Ниједан политичар који није Србин, није инкриминисан пред Хашким трибуналом. А председник Тадић извинио се свима и у Загребу и у Сарајеву, а и у Сребреници. И све је то остало без икаквог одјека и без икаквог одазива. Стипе Месић једном приликом извинио се „свима којима су грађани Хрватске нанели бол“ (не, дакле, злочин, него бол).

И сада, после одлуке МСП-а у Хагу, Србија почиње да се суочава сама са собом, са истином и својим одговорностима. Србија није могла више учинити за стабилност Балкана, учинила је све, али погрешно. На наплату је стигао рачун праштања.

Министар спољних послова Србије, Вук Јеремић, одлучно је, отресито и коначно одговорно изјавио да ће Србија тужити Хрватску: „Нека се коначно пред судом правде и пред судом историје успостави истина. Шта се догађало у току операције Олуја… Сагледаћемо сва догађања у току 20. века, догађања у току Другог светског рата, у току Независне државе Хрватске. Дакле, окренућемо се историји да бисмо утврдили истину ради заједничке будућности“. У наредним данима, а то ћете видети, Вук Јеремић ће због саопштавања овакве одлуке бити једна од најнападанијих личности у српском политичком животу. Неће тога бити поштеђен ни у својој странци. Ни он, а још мање председник Борис Тадић.

У Србији су напокон схватили да смрт уништава све осим истине. И да је истина то с чим морамо да се суочимо, а не инсценирани и унапред наложени злочини и кривице. Званична Србија имаће прилику да коначно установи постоји ли нешто преко чега она не може прећи и што не може да заборави.

Последњих десетак година створена је читава мрежа институција и организација које су требале да донесу стабилност, мир и разумевање на просторима бивше Југославије и на Балкану. Наивним, и посебно аисторијским Србима, то се чинило њиховим правим циљем и задатком. Данашњи, чак и овлашни увид у њихово деловање и последице, показује да им је прави смисао и наум да бескрајно и упорно прекомпонују и дестабилизују Балкан. Велике силе и безбројне институције које су оне направиле и упутиле на ове просторе, имале су и имају за основни задатак да упорно слабе и комадају Србију и српски народ. Истовремено, они од Балкана трајно праве „буре барута“. Имамо ли изгледа да реализујемо онај некадашњи и историјски захтев: Балкан – балканским народима?

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер