U životu pisca ovih redova bilo je sedam ili osam predsednika, tuce „demokratskih izbora“ dvadesetak vlada – i samo tri patrijarha

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

To znači da ako hoćemo prelaznu vladu ona treba biti rezultat dijaloga svih aktera, i izabranih predstavnika građana i predstavnika akademske zajednice (profesora i studenata)

Smehotresni pokušaj evroatlanske javnosti da ponizi politički grandioznu i ekonomski značajnu posetu predsednika Kine Beogradu, do kraja je ogolio beznadežnu i jalovu totalitarnost Zapadne agende u Srbiji

Filmovi o maskiranom osvetniku koji na ulicama izmišljenog Gotam Sitija pod okriljem noći prebija i sakati sve one koji su nedodirljivi za „dugu ruku zakona“ uvek su predstavljali globalni spektakl

 Otkud tako negativan odnos prema privatizaciji pa su se francuski liberali, komunisti, Sarkozi i Le Penova, udružili u stavu da ne treba „prodavati porodično srebro“, kada nas u Srbiji predstavnici vlasti, MMF-a i liberalni ekonomisti godinama ubeđuju da je izlazak države iz vlasništva ključna mera ekonomske reforme?

Ne bih da komentarišem „umetničku“ stranu ove čudnovate instalacije. Samo ću reći da ona odlično oslikava svu „taštinu praznine“ nastalu simbiozom drugosrbijansko-skorojevićkog „gradžanizma“ i vulgarne idolatrije aktuelnog režima. I ko zna kakva će sve umetnička čuda iz te simbioze tek da proisteknu.

Kada sam kao dopisnik agencije odlazio u DR Nemačku, u Ministarstvu inostranih poslova Berlinu su mi, kao jugoslovenskom izveštaču iz njihove zemlje, poželeli dobrodošlicu i srećan boravak. Kada sam se iz Berlina posle četiri godine vraćao, ta država više nije postojala. 

Svetinje je odbranio. Greške ispravio. Zlo pobedio. Slobodu dočekao – i ne samo dočekao, nego joj i najdirektnije doprineo. Odlazi omiljen od mnogobrojnih poštovalaca i poštovan od onih kojima iz različitih razloga nije bio omiljen

Stoga, izbor između toga da li biti kolonija ili da li biti slobodna zemlja nije stvar boljeg ili lošijeg standarda, ili izbor između novog automobila i stare ikone. To je izbor između gladi i slobode, između nestanka naroda ili pak njegovog očuvanja. Slučaj Irske i Srbije u 19. veku nedvosmisleno kazuje šta bi trebalo izabrati.