Међутим, уколико се погледа мало испод површине, видеће да није Република Српска, већ управо Босна и Херцеговина, та која у много чему подсећа на НДХ! Прво, и НДХ и БиХ су се заснивале на савезу Муслимана (данас Бошњака) и Хрвата против Срба и полазили су од претпоставке да Дрина по сваку цену мора бити граница

Језик се лакше може очувати и преживети кроз генерације само у већим колонијама усељеника, које не пате још и од политичких подела, као нпр. српска. У европским земљама се неумитно претапамо, остављајући за собом можда и понеки нејасни траг.

Ријеч је о чињеници да је то споразум који је потписао предсједник Републике Србије као шеф државе са тзв. Косовом, чиме је и де иуре признао тзв. Косово као државу. Од ове чињенице не може нас одбранити ни самообмана

Питање које се овде поставља јесте и да ли је власт у Србији свесно жртвовала своје грађане ради постизања добрих резултата на папиру (према мерилима ММФ и СБ)? Да ли је то оправдано или је, пак, показатељ да је Србија само једна од колонија у којој се јефтино ваде ресурси (у овом случају људски), бушотина која ће на крају бити само затрпана и заборављена. 

Када се погледа број латинично штампаних дневних новина у Србији, или се пажљиво прочитају рекламе на билбордима у српској престоници, која се Београд зове, човек би помислио да је у сопственој држави постао мањина.

Разуме се да стање са скупштином и демократијом у Србији није било бајно ни пре четири године (напротив!). Али поглед на овај живописан детаљ и ове две слике из нашег скупштинског живота добра је и пластична илустрација колико смо, у међувремену, у погледу деградације најзначајније демократске институције у држави још додатно "напредовали" 

 БН телевизија "душебрижнички" прети српском народу у БиХ да ће "добити санкције" ако се не буде покоравала вољи Бошњака, а да је Додикова идеја о издвајању РС и заједнице са Федерцијом БиХ  "неразумна и неурачунљива".

Србија ни на шта није пристала нити икога признала! То што је на „писмену“ потписао грађанин Александар Вучић, само њега као грађанина и обавезује. Јер, председник Републике Србије, ем има само осам, мање-више, протоколарних надлежности, ем нема мандат највишег представничког тела у земљи, Народне скупштине

Сматрам да је Александар Вучић својим гестом изгубио кредибилитет, не само код Срба из Хрватске, већ и код грађана Србије, јер их поново гура у рат, а за само четири године поново смо отворили сукобе са свим народима на простору бивше Југославије.