Демографска ситуација у већини држава “изузетног ризика“ је још драматичнија услед њихове изложености глобалној рецесији која је утерала државне билансе у црвене цифре. То се најизразитије види у Јапану.

Термин ''две Америке'' ушао је у ширу употребу 2004. године, нешто раније него што је почела наша прича о ''две Србије''. Сенатор и председники кандидат Џон Едвардс је тада говорио о Америци оних који имају и оних који немају, о онима који имају најбоље здравстевно осигурање и онима који га уопште немају

Лик Бетмена није ништа мање сложен од славне „галерије битанги“. За разлику од Супермена, Спајдермена, Халка или Фантастичне четворке, Бетменов задатак није да штити свој град од непријатеља којима држава нема снаге да се супротстави, већ од његове сопствене трулежи.

Позитивна ствар у свему јесте то да Срби не гаје илузије према Бајдену какве су гајили према Трампу, па ће чињенице сагледавати без заводљивих емотивних импулса, долазећи у позицију да буду жестоко преварени

 А до тачке у времену у којој ће и једна таква завршница дуге српско-албанске политичке саге бити могућна довешће само стрпљење, истрајност, и много државничке далековидости и мудрости на српској страни. Па макар Нобелова награда за мир у међувремену и више пута отишла у неке друге, једнако (не)заслужне руке.

Сем два једва видљива ћириличка ситна слова, и аутомобилске таблице су исписане хрваштицом. Београдски трамваји, аутобуси и тролејбуси , у већини случајева, поводе се за истом модом. Потписи у филмовима у биоскопима без изузетка су латинични.

Доба европске хегемоније у светском капиталистичком систему одавно је прошло. Економски успон Далеког истока довео је до радикалних промена у односима снага. Иако моћ САД опада оне су и даље светска супер сила. Европска унија у тој новој ситуацији  због своје привредне склеротичности и политичке подељености лако може постати периферија на Евроазијском континенту

Власт се временски ограничава, јер постоји тенденција да ће онај који је врши, почети да је (зло)употребљава како би на власти остао непримерено дуго. Управо зато у савременим политичким системима мандат непосредно изабраног председника се ограничава на два мандата.

Не пишу „хроничари бивших неслобода“ ни против данашњих капиталистичких шпекулативних банкарских диктатура које до просјачког штапа доводе читав свет.

Јасно је да се ради о судару две врсте реалности, једне изнуђене, политикантски прагматичне и дефетистичке, и друге која има своје чврсто упориште у косовском опредељењу и завету