Nikolić čak sve vreme svoju poziciju gradi na argumentima koji sugerišu da smo svi mi (za)ostali u 18. ili 19. veku i da smo još uvek fascinirani i sasvim nekritični prema naučno-tehničkom progresu i njegovim mogućnostima koje stoje u „službi čoveka” i njegovog „gospodarenja nad prirodom”.

Demokrate iz Kongresa uzastopno su invocirale pretnju Donalda Trampa „našoj demokratiji“. Reč "naša" implicira da ako želite da budete član "njihove" demokratije, onda morate deliti njihova uverenja. Ako niste s njima, onda ste protiv njih

A zašto je bitno ostati u političkoj stranci, makar i mirujući, čak i kada ste na politički moćnoj poziciji kao što je predsednik Republike ili direktor BIA-e? Zato što je politička stranka praktično glavni “kadrovik” funkcionera i izvor političkog uticaja. Napuštanjem stranke svaki funkcioner bi, bez obzira na kojoj je državnoj ili javnoj funkciji, smanjio i čak izgubio političku moć

Svaka devojka/žena u Srbiji koja se dočepa poželjne muške lovine preko noći će dobiti ono što za sto godina neće dobiti nijedna koja je godine provela nad knjigom, radeći, trudeći se i udovoljavajući normama poštene i dobre žene i majke.

Slika o Staljinu ima, dakle, dve strane. Po jednoj, on je najveći zlikovac koji poznaje čovečanstvo. Po drugoj, Staljin je spasilac ruske nacije i ruske države

Nesvršeni student po obrazovanju, a ružičasti TV voditelj po profesiji, za direktora Lutrije. Keramičar i opskurni trgovac kafom sa maglovitim školovanjem za čelnika obaveštajne službe. Nezaposleni akademski slikar za direktora Centra za promociju nauke.  

Jezik se lakše može očuvati i preživeti kroz generacije samo u većim kolonijama useljenika, koje ne pate još i od političkih podela, kao npr. srpska. U evropskim zemljama se neumitno pretapamo, ostavljajući za sobom možda i poneki nejasni trag.

Po svemu sudeći, ni oko Gorbačova, kao ni oko Jeljcina, istorija nije rekla poslednju reč. Vremenska distanca je možda isuvuše kratka za verodostojnu ocenu koju bi svi prihvatili

Vrijeme je da Vučić promijeni ploču i da od vučića postane vuk. U svakom njegovom javnom nastupu, njegova se nemoć sve više očituje. Njegovi „prijatelji“ su ga napustili, Njemačka na prvom mjestu koja jasno odobrava velikoalbanski ekspanzionizam. 

Kada se pogleda broj latinično štampanih dnevnih novina u Srbiji, ili se pažljivo pročitaju reklame na bilbordima u srpskoj prestonici, koja se Beograd zove, čovek bi pomislio da je u sopstvenoj državi postao manjina.