Ako pogledamo rezultate koji su postignuti do izbijanja svetske ekonomske krize, lako ćemo zaključiti da se u pogrešnoj ekonomskoj politici kriju fundamentalni uzroci kolapsa srpske privrede, a svetska ekonomska kriza ih je samo pokazala u jasnijem svetlu.

Od svih opozicionih stranaka iz Skupštine Srbije, radikali se tu ne računaju, jedino DSS ulazi u lokalne koalicije sa Srpskom naprednom strankom.

Zato je Ponjigera i njegovu porodicu gurnuo u smrt ne toliko on sam, koliko vladajući kapitalistički sistem. Sistem koji je surov, nemilosrdan, izopačen. Koji je patološki, da bi zatim, kao takav, logično proizvodio „patološke slučajeve“.

Nemačka, zemlja sa najmoćnijom ekonomijom u EU, neće vojno predvoditi Evropu zbog svoje prošlosti. I Vladimir Putin je već pokazao da je nostalgičan za sovjetskom imperijom, i teži da ponovo uspostavi njen uticaj. Moskva je došla do toga da kaže, kako se ,,trenutno odnosi između Rusije i NATO-a nalaze u najdubljoj krizi još od vremena Hladnog rata“.

Nadam se da će dijalog imati teme i tempo koji Srbiji odgovara. Ipak, bilo šta da se desi u budućnosti, priča o Kosovu i Metohiji i Velikoj Albaniji ovim se neće završiti. Ona tek počinje.

Bitno je naglasiti da je Srbija samo malim delom zapala u tešku društvenu i ekonomsku krizu zbog svetske, a pogotovu grčke krize, a te krize zvaničnicima služe samo kao alibi pri objašnjenju sve veće društvene i ekonomske krize u Srbiji.

Ko kontroliše naše elite i medije, ako se čak i Tramp hvata za pruženu ruku iz Kremlja, a nama govore da se s Rusijom ne može sporazumevati?

Tako je i glavom Hilari Klinton umela da poseti Gračanicu i hvali gradonačelnika Stojanovića kao dobar primer projekta da se od enklave napravi opština. Da se pokaže pokaže kako je plan tako dobro sklepan.

Druga polovina devedesetih godina 20. veka bila je prelomna. Broj zaposlenih u analitičkim odeljenjima velikih investicionih banaka prešao je „kritičnu vrednost“, došlo je do kvalitativne promene i „kvanti“ su sebe počeli da shvataju kao bogove.

Tokom rata sa separatistima, ruski bezbednjaci su sa ponosom saopštavali o likvidaciji glavešina poput DŽohara Dudajeva ili Aslana Mashadova. Ipak, za likvidacije koje su počinjene u inostranstvu, Rusija takođe nije nikada preuzimala na sebe odgovornost. Na primer, za atentat na trećeg lidera separatista Zelimhana Jandarbijeva, koji se desio u Kataru 2004. godine