Izlazak Srbije iz evropskih integracija u osnovi znači uspostavljanje nove politike međudržavne saradnje. To će reći da bi sledeći korak u novoj politici Srbije bio uspostavljanje jake bilateralne politike umesto dosadašnje politike evropskih integracija.

Građansko je pravo i obaveza da se o javnim investicijama, o koristi ili šteti od uloženog državnog novca, javno raspravlja. To je osnovno demokratsko pravo, kao što je trošenje državnog novca osnovno demokratsko pitanje. Moralna je obaveza da se kritički misli i bude spreman da se izrečeno javno brani.

Ako jedan predsednik Amerike nema luksuz da, ako već hoće, kaže javno ono što misli, a da ga niko ne ućutkuje niti cenzuriše, kakve šanse za to imamo mi? Naša jedina prednost u odnosu na Trampa, čiji nalog na Tviteru čita celi svet, ostaje to što smo previše mali da bi se iko bavio „mikromenadžmentom“ zatvaranja naših usta. Ali polako, radi se na tome. 

Sto pet zemalja u svetu priznalo je nezavisnost Republike Kosovo. Sa moje tačke gledišta, nije realno pričati o prethodnom vremenu jer se to nikada neće promeniti. Sa druge strane, razumem poziciju srpske Vlade kao vlade suverene države. 

Vladimir Vučković: Jesam za povremene intervencije NBS, ali ne ovakve predvidive, koje odgovaraju špekulantima. Mlađen Kovačević: Imam malo razumevanja za prezadužena preduzeća jer nisu mogla da predvide svetsku ekonomsku krizu.

SAD su van i politike i dalje u mnogo čemu puritanska država. Što ne mora da bude loše, naprotiv. Samo je to čudno za državu koja sebe smatra predvodnikom sveta. Religija je verovatno najbolji pokazatelj konzervativizma. Tendencija je da stanovništvo siromašnih država budu više religiozni. Ali ne i Amerika

Početkom februara 2003. razgovarali smo Đinđić, Čedomir Jovanović i ja. Čeda je tu da potvrdi. Bio je težak razgovor, ali Đinđić je na racionalan način govorio o pritiscima spolja, govorio o tome šta moramo s Kosovom da napravimo, jer nas ti spolja nikad neće ostaviti na miru.

Zato Vučić u snishodljivoj reakciji na proterivanje Božovića govori u suštini, o prijateljskim i bratskim odnosima sa Đukanovićem (jer on je proterao ambasadora a ne narod) umesto da crnogorskom ministarstvu spoljnih poslova postavi pitanje o kršenju ljudskih prava srpske penzionerke Branke Milić, koja se već dve godine nalazi u srpskoj ambasadi u Podgorici

Međutim, ukoliko se pogleda malo ispod površine, videće da nije Republika Srpska, već upravo Bosna i Hercegovina, ta koja u mnogo čemu podseća na NDH! Prvo, i NDH i BiH su se zasnivale na savezu Muslimana (danas Bošnjaka) i Hrvata protiv Srba i polazili su od pretpostavke da Drina po svaku cenu mora biti granica

Položaj prisutnosti ruskog jezika u školstvu Srbije je neprihvatljiv za jedno civilizovano društvo. Činjenica je da se ogromnom broju dece i omladine u Srbiji uskraćuje mogućnost da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom.