O ovakvim neprimerenim i neprihvatljivim generalizacijama i isključivim osudama nije se oglasila samoproklamovana antifašistička i građanjistička javnost, naprotiv, oni su listom ustali u odbranu prava na slobodu mišljenja Dinka Gruhonjića koji se u svom tekstu služi najprizemnijim i neargumentovanim uopštavanjima i diskvalifikacijama

Pitanje koje se ovde postavlja jeste i da li je vlast u Srbiji svesno žrtvovala svoje građane radi postizanja dobrih rezultata na papiru (prema merilima MMF i SB)? Da li je to opravdano ili je, pak, pokazatelj da je Srbija samo jedna od kolonija u kojoj se jeftino vade resursi (u ovom slučaju ljudski), bušotina koja će na kraju biti samo zatrpana i zaboravljena. 

Na stranu očigledno odsustvo nadahnuća i svakog traga od suptilnosti, ali film Andželine DŽoli nastao je ne u njenoj nego u glavi profesionalaca, i sa suštinski istom namenom kao razne slične produkcije nezaboravnih devedesetih godina.

Kao svoj skroman doprinos, predlažem slogan „Poslednja šansa“. Za Njega i Njegove, za sve nas, za Srbiju. I, to sve u kondicionalu – sve pod uslovom da odluči da ispuni svoju, u tri godine, tri puta datu reč, ali i ustavnu obavezu i, kao predsednik Republike, povuče se sa mesta predsednika Es-en-esa.

 BN televizija "dušebrižnički" preti srpskom narodu u BiH da će "dobiti sankcije" ako se ne bude pokoravala volji Bošnjaka, a da je Dodikova ideja o izdvajanju RS i zajednice sa Federcijom BiH  "nerazumna i neuračunljiva".

Zaplet je haotičan – ipak, najveća mana je tu onaj neprirodni dijalog, koji još više podvlači ionako preterano naglašenu predstavu ratnih dilema. Anđelina DŽoli ne poseduje sposobnost da udahne život likovima “od krvi i mesa“.

Doba evropske hegemonije u svetskom kapitalističkom sistemu odavno je prošlo. Ekonomski uspon Dalekog istoka doveo je do radikalnih promena u odnosima snaga. Iako moć SAD opada one su i dalje svetska super sila. Evropska unija u toj novoj situaciji  zbog svoje privredne sklerotičnosti i političke podeljenosti lako može postati periferija na Evroazijskom kontinentu

Smatram da je Aleksandar Vučić svojim gestom izgubio kredibilitet, ne samo kod Srba iz Hrvatske, već i kod građana Srbije, jer ih ponovo gura u rat, a za samo četiri godine ponovo smo otvorili sukobe sa svim narodima na prostoru bivše Jugoslavije.

Ostaje nejasno zbog čega se čl. 36 roditeljima nameće obaveza da detetu pruže srednje obrazovanje, kada su prema PZ roditelji dužni da detetu obezbede samo osnovno obrazovanje, a u pogledu daljeg školovanja imaju istu obavezu, ali u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima.

Država blagostanja mora da bude usidrena u ustavno rekonstituisanoj nadnacionalnoj evropskoj političkoj tvorevini. Ukoliko do toga ne dođe, narodi i njihove države  plivaće kao drvo  na talasima prekograničnog neobuzdanog tržišta