Učesnici šou-biz šablona su, po pravilu, ili olinjali političari (demokratski izbor je, u načelu, uvek izbor između istih) ili novodošli partijski anonimusi koji treba režirano da se posvađaju oko neke, za narod potpuno nebitne, a zadate, teme.

Bojim se da ova vlast, ne samo „velikog plana“, nego bilo kakvog ozbiljnog, ipak, nema. Možda je čak i Proka Pronalazač džaba krečio. A da Srbijom vlada bahatost, nekompetencija i gola improvizacija

Ko su „evro-Srbi“?. Kao primer za objašnjenje ovog pojma može nam poslužiti susedna ekološka država Crna Gora. Do 2002. godine u njoj su živeli Crnogorci (ili kako su ponosno isticali: „Srbi iz Crne Gore“), a nakon toga „Montenegrini.“ 

Srbi (i Muslimani) treba da prouče kontrast između sebe i načina kako su mudri (u redu, neka tu reč zamene sa „lukavi“ oni koji to žele, moja poenta i dalje ostaje na snazi) Albanci nedavno odreagovali u sličnoj situaciji.

Nedostatak neizvesnosti u konačni ishod izbora, ali i delovanje kooperativnih stranaka koje su odlučile da učestvuju na ovim izborima, pokazala je svu ispraznost političkog života u Srbiji, ali i opravdanost opredeljenja Saveza za Srbiju za bojkot

 Ukoliko naša vlast ima makar kao daleki cilj povratak srpskog Ustava na Kosmet, onda se mora reći da „briselsko sporazumevanje“ vodi u bezizlaz. Težnja ka Evropskoj uniji koja je većinski priznala i podržava tzv. Kosovo u „sporazumevanju“ na štetu Srbije vodi u ćorsokak. Do kraja ćemo morati da damo sve, Trepča je tek deo. Ako je, pak, Vlada odustala od Kosmeta, morala bi to svom narodu i da obznani.

Miloševićevsko "nacifikovanje" Hrvata i Albanaca i ugričićevsko "nacifikovanje" Srba bazirani su na identičnoj logici i nose iste opasnosti. S jedne strane nacifikacija može obične građane pretvoriti u "dobrovoljne izvršioce" masovnih zločina.

Elita u EU baulja kroz maglu nagomilanih problema, a rešenja, ako ih ponekad privremeno pronađu, to je kao što su to činili srednjovekovni vračevi koji su prepisivali pijavice ako lek. Da li vredi činiti nepovratne ustupke EU za takvu ‘nadoknadu’?  Šta treba da učini Srbija u ovakvoj situaciji

Zato je nužno izaći iz zatvorenog kruga  neprepoznavanja i  oslobađati se straha  i za početak  treba  jasno reći  da je u ovom  društvu na delu  razrađeni sistem cenzure i medijske kontrole. 

U isto vreme jak dinar u odnosu na strane valute je vodio većem uvozu, smanjivao izvoz i prouzrokovao ogroman deficit tekućeg računa. Sve ovo je vodilo smanjenju konkurentnosti domaće privrede i padu zaposlenosti. I tako punih deset godina.