Druga polovina devedesetih godina 20. veka bila je prelomna. Broj zaposlenih u analitičkim odeljenjima velikih investicionih banaka prešao je „kritičnu vrednost“, došlo je do kvalitativne promene i „kvanti“ su sebe počeli da shvataju kao bogove.

Tokom rata sa separatistima, ruski bezbednjaci su sa ponosom saopštavali o likvidaciji glavešina poput DŽohara Dudajeva ili Aslana Mashadova. Ipak, za likvidacije koje su počinjene u inostranstvu, Rusija takođe nije nikada preuzimala na sebe odgovornost. Na primer, za atentat na trećeg lidera separatista Zelimhana Jandarbijeva, koji se desio u Kataru 2004. godine

Nadam se da će dijalog imati teme i tempo koji Srbiji odgovara. Ipak, bilo šta da se desi u budućnosti, priča o Kosovu i Metohiji i Velikoj Albaniji ovim se neće završiti. Ona tek počinje.

Ono što je Vlada obećala, a javnost podržala, nažalost nije u potpunosti ili uopšte nije realizovano. Umesto toga imamo prebacivanje odgovornosti i smanjivanje budžetskih izdvajanja za investicije.

Ozbiljne demografske probleme koje proživljava Grčka ima i susedna Bugarska, za koju se predviđa smanjenje stanovništva sa sadašnjih 7,1 miliona žitelja (2016) na 3,4 miliona (verovatno je reč o 2080. godini, prim. prevodioca), po stopi od oko 60 hiljada manje godišnje, 164 osobe na dan. 

Tako je i glavom Hilari Klinton umela da poseti Gračanicu i hvali gradonačelnika Stojanovića kao dobar primer projekta da se od enklave napravi opština. Da se pokaže pokaže kako je plan tako dobro sklepan.

Da se podsetimo kako su se problemi gomilali u proteklih 120 dana i kakve je sve zaokrete kriza iznudila. Sve je počelo od Grčke i Irske, s tim što je Irska ćutke počela da sprovodi ogromne mere štednje, dok se kod Grčke pitanje duga veoma brzo medijski dramatizovalo.

Stoga, kada i ako dođe do reforme Ustava, prembula mora ostati netaknuta. Ona je državotvorni zavet, jer izražava nepokolebljivu težnju da Srbija sačuva KiM i odbrani svoj teritorijalnu celovitost pravnim i demokratskim putem.

A nadasve mi se dopala izjava g. Verana da treba „slaviti život“, ne samo zato što počinje vreme slava, već i zato što sam ga zamislila kao „violinistu na krovu“ sa inkubatorom u rukama, odnosno sa inkubatorom u jednoj, a najavljenim humanitarnim respiratorom u drugoj ruci.

Najstrašnije što mlade generacije nemaju nadu i što živimo u sistemu organizovanog, dirigovanog haosa i strogo kontrolisane anarhije