Ako toj odluci dodamo onu kojom je organizovao vojnu paradu u čast predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, Tomislav Nikolić bar za jedno mesto iznad je na već pomenutom, malobrojnom spisku šta god se sa tom njegovom odlukom desilo.

Dakle, svi građani, i iz onako istanjenih buđelara, finansiraju „nove svojinske vlasnike“ koji realizacijom podosta programa dobijaju i bukvalno – besplatnu radnu snagu.

u Siriji i dalje traje, ali od dolaska Ruske armije u Siriju stvari su krenule u pozitivnom pravcu, a sada su se već značajno promenile.

Stvari stoje ovako: ako slikate golo dete u kadi - nemate više to dete; međutim, možete sasvim mirno da upregnete trogodišnju devojčicu da učestvuje u izborima za mis i da od deteta ponešto i zaradite. To je ne samo prihvatljivo, već i poželjno.

Sama činjenica da je sastanak Vučića sa državnim sekretarom SAD organizovan na marginama sednice UN koja je posvećena Bliskom Istoku, govori o tome da je za američkog zvaničnika to bio jedan u nizu usputnih susreta koji svaki zvaničnik obavi na velikim skupovima. Da je za SAD Balkan ili Kosovo tako važno pitanje kako Vučić tvrdi, sigurno bi se potrudili da organizuju konferenciju posećenu upravo toj temi

Problem je, u prvoj ravni, u tome što je vrh upravljačkog sloja na zapadu izborio za sebe apsolutnu neodgovornost za bilo kakve posledice, pa i one u kojima je dokazano da su kriminalci, a u dubljem smislu u tome što se na ovim osnovama više ne može obezbeđivati razvoj zapadnih društava, što ceo problem prebacuje na politički teren.

Protiv sam revolucije jer se bojim da bi svaka revolucija pogodovala upravo onim istim elitama koje su nas dovele do ovoga danas. Bojim se novih revolucija na ovim prostorima, bojim se da su moguće više nego ikada ranije.

Svi oni koji su ranije satanizovali Koštunicu, o kome se može misliti i ovako i onako, ali koga niko ne može optužiti da nije bio iskreni demokrata, a koji u isto vreme brane Mila Đukanovića – takvi zaista neće neći nikog boljeg od Vučića za ostvarenje njihovih ideala.

Nije ništa neobično da se poslanicima opozicije ponude besplatne usluge psihijatra, a da oni reaguju još gorim izrazima i rečima. Nema sumnje da naprednjaci tako nešto i priželjkuju, jer se onda tema rasprave zaboravi, a skupštinsko zasedanje iskoristi za obnavljanje starih uvreda.

Nije u pitanju novotarija sa Zapada, već tradicija države koja postaje sila kojoj se klanjaju i oni koji je vide kao najvećeg rivala, a koji svoju decu krišom ipak žele da podižu sa malo više izbačenim kandžama.