Voleo bih da Srbija bude zemlja sa dvoja vrata. Sa jednim vratima na Zapadu, a drugim na Istoku. Moja želja je da spojimo Istok i Zapad. Na Zapadu postoje tehnologije, na Istoku energetski resursi i sirovine. Te dve strane je potrebno objediniti. 

Politika kursa je važan razvojni instrument kojim nerazvijene zemlje mogu da poprave svoju konkurentsku poziciju. Za razvijene zemlje sopstvena valuta je važan sigurnosni ventil u slučaju krize, i to se sada jasno vidi. Grčka i Španija bi lakše izašle iz krize da nisu taoci jakog evra.

Ozbiljne demografske probleme koje proživljava Grčka ima i susedna Bugarska, za koju se predviđa smanjenje stanovništva sa sadašnjih 7,1 miliona žitelja (2016) na 3,4 miliona (verovatno je reč o 2080. godini, prim. prevodioca), po stopi od oko 60 hiljada manje godišnje, 164 osobe na dan. 

Smatra se da je u ovoj bici poginulo oko osam hiljada civila i boraca NOVJ. Neprijateljski gubici procjenjuju se na dvije do tri hiljade ubijenih i ranjenih vojnika.

Upravo je poređenje sa zemljama istočne Evrope, koje tako rado koriste srpski političari kada objašnjavaju da je srpska ekonomija na pravom putu, argument koji pokazuje koliko se MMF-u i Albertu Jegeru ne može verovati.

Sankcije Zapada prema Rusiji pretvorile su se iz preciznih ekonomskih udara u višegodišnji rat iznurivanjem.

Ekonomska situacija u Srbiji je sve gora. Novi režim nije zaustavio ekonomsku krizu ili njene posledice, i ne postoji ni jedan ekonomski pokazatelj koji govori o napretku, već samo o daljem nazadovanju.

Mit o nekontrolisanom tržištu centralna je dogma neoliberalne ideologije. Iza ove intrige krije se surova borba za kontrolu tržišta koju slobodno možemo nazvati politikom, i to onom najbitnijom za sudbinu svakog slobodnog čoveka.

Nagli pad vrednosti turske lire nije samo pokazao opseg ekonomskih neprilika Ankare, nakon godina neprekidnog i silovitog rasta, već je takođe markirao nove važne razvoje događaja za Bliski i Srednji istok, gde je uloga Turske sve neizvesnija.

Moramo imati u vidu da brojne nevolje koje su zadesile privredu Srbije nisu posledice svetske ekonomske krize, nego domaće politike zaduživanja, prodaje resursa strancima i prekomerne potrošnje. Svetska kriza je samo prikazala ove probleme u jasnijem svetlu.