Već samo okupljanje četiri zemlje – Brazila, Rusije, Indije i Kine – bilo je jasan signal da su unipolarna vremena prošla. Ovi vojni, ekonomski i demografski džinovi svojim sveukupnim kapacitetima stavili su pred svršen čin Ameriku i njene saveznike.

 Sirija je nezavisna država, a Zapad se nikada neće pomiriti sa nezavisnošću bilo koje države, nebitno da li je to mala Sirija ili velika Rusija... U čemu je njihov problem sa Rusijom? Zato što ona štiti svoje pravo da kaže „da“ ili ,,ne“. A Zapad hoće da se njemu stalno povlađuje. Takav je i problem Sirije sa Zapadom

Ovo je vreme za praktične stvari. Kriza koja je konačno objavljena u Volstritu u jesen 2008.  „pojela“ je i poslednje ostatke poverenja u „struku i nauku“.

Naš zajednički cilj je država u kojoj vladaju zakoni, a ne batinaši, institucije koje štite interese građana a ne stranaka, sloboda mišljenja i izražavanja za sve a ne samo za predsednikove ljude. Potrebna nam je država po meri građana, a ne jednog čoveka.  

Najnoviji događaj je „Stoljeće miran nakon stoljeća ratova“ i to baš na drveni srpski praznik Vidovdan. Sarajlije i njegove goste će u čast stoljećamira zabavljati ni jedan drugi orkestar nego baš vojni. Divna simbolika za mirnodopsko stoljeće koje nam se ukazalo.

Glavni argument prozapadnih vlasti u Beogradu je bio da ako bi Srbija prestala da plaća dug MMF-u, to bi bilo formalno priznanje da Kosovo nije deo Srbije. Srbija će nastaviti da plaća dug Kosova i nakon prijema u MMF!

Vučić je od Kine uzeo nekoliko milijardi dolara kredita, koje zove investicijama, plus im je dao RTB Bor bez para. Arapima je dao Karađorđevo, PKB, JAT i veliki deo Beograda, američkom Behtelu gradnju auto-puta bez tendera čija je cena sa 500 porasla na 800 miliona!

Ideja da građani EU preko direktno izabranih predstavnika imaju važan uticaj na izbor EK predstavljena je kao svojevrsna „demokratska evolucija EU“, ali praksa mnogo više opravdava stav da se u Briselu učvršćuje birokratsko čudovište čija konstrukcija postaje sve komplikovanija i glomaznija i sve dalja od običnog građanina.

Tema ovog romana jeste i jedan vid estradnosti, karnevalizacije života na širokom planu, koju prate pojave neprihvatljive sa tradicionalnog vrednosnog stanovišta i pozicija razvijene kulture, ali pojave koje se mogu registrovati i u estradnosti, na primer, holivudskog tipa.

 Bilo kako bilo, svidelo se to nekome ili ne, Nemačka je danas ekonomski, politički i svakakav drugi gigant; "prva violina" Evrope i jedna od prvih u svetu. Njen glas i njen uticaj, njena snaga i njena moć, čuju se i osećaju ne samo u Evropskoj uniji nego i širom Evrope i sveta. U nekim domenima to, nažalost, nije  u najpozitivnijem smislu ali, kako izreka kaže - sila Boga ne moli.