Већ само окупљање четири земље – Бразила, Русије, Индије и Кине – било је јасан сигнал да су униполарна времена прошла. Ови војни, економски и демографски џинови својим свеукупним капацитетима ставили су пред свршен чин Америку и њене савезнике.

 Сирија је независна држава, а Запад се никада неће помирити са независношћу било које државе, небитно да ли је то мала Сирија или велика Русија... У чему је њихов проблем са Русијом? Зато што она штити своје право да каже „да“ или ,,не“. А Запад хоће да се њему стално повлађује. Такав је и проблем Сирије са Западом

Ово је време за практичне ствари. Криза која је коначно објављена у Волстриту у јесен 2008.  „појела“ је и последње остатке поверења у „струку и науку“.

Наш заједнички циљ је држава у којој владају закони, а не батинаши, институције које штите интересе грађана а не странака, слобода мишљења и изражавања за све а не само за председникове људе. Потребна нам је држава по мери грађана, а не једног човека.  

Најновији догађај је „Стољеће миран након стољећа ратова“ и то баш на дрвени српски празник Видовдан. Сарајлије и његове госте ће у част стољећамира забављати ни један други оркестар него баш војни. Дивна симболика за мирнодопско стољеће које нам се указало.

Главни аргумент прозападних власти у Београду је био да ако би Србија престала да плаћа дуг ММФ-у, то би било формално признање да Косово није део Србије. Србија ће наставити да плаћа дуг Косова и након пријема у ММФ!

Вучић је од Кине узео неколико милијарди долара кредита, које зове инвестицијама, плус им је дао РТБ Бор без пара. Арапима је дао Карађорђево, ПКБ, ЈАТ и велики део Београда, америчком Бехтелу градњу ауто-пута без тендера чија је цена са 500 порасла на 800 милиона!

Идеја да грађани ЕУ преко директно изабраних представника имају важан утицај на избор ЕК представљена је као својеврсна „демократска еволуција ЕУ“, али пракса много више оправдава став да се у Бриселу учвршћује бирократско чудовиште чија конструкција постаје све компликованија и гломазнија и све даља од обичног грађанина.

Тема овог романа јесте и један вид естрадности, карневализације живота на широком плану, коју прате појаве неприхватљиве са традиционалног вредносног становишта и позиција развијене културе, али појаве које се могу регистровати и у естрадности, на пример, холивудског типа.

 Било како било, свидело се то некоме или не, Немачка је данас економски, политички и свакакав други гигант; "прва виолина" Европе и једна од првих у свету. Њен глас и њен утицај, њена снага и њена моћ, чују се и осећају не само у Европској унији него и широм Европе и света. У неким доменима то, нажалост, није  у најпозитивнијем смислу али, како изрека каже - сила Бога не моли.