Ukoliko se srpska književnost svede na preuzimanje tuđih stereotipa o narodu kome pripada, pa i o sebi samoj, ona će suštinski sebe isključiti iz korpusa tekstova koji nazivamo evropska književnost.

Treba biti vrlo oprezan s pričom o povlačenju države iz medija. Jer smo je već u velikoj meri povukli i skoro ukinuli, a dobili smo samo to da se „država“, odnosno centri političke vlasti i moći, neformalno i nezvanično, putem fiktivnih i skrivenih vlasnika, mešaju, kontrolišu i proizvode ovaj medijski haos i prljavštinu koju gledamo svuda oko sebe.

Srbija nije spremna za carinsku liberalizaciju, jer je zbog celokupne situacije u poljoprivredi u posledoj deceniji nestalo 150.000 seljačkih gazdinstava, a realna opasnost je da će zbog liberalizacije nestati još oko 250.000 gazdinstava.

Fejsbuk je mesto gde ljudi uglavnom prenose tuđe ideje i ocenjuju ono što je već izmišljeno. Čitava ta ogromna softverska mašinerija radi cilju što efikasnijeg uništavanja slobodnog vremena i udaljavanju čoveka od onoga što je realni svet,  sa datom iluzijom povezanosti.

Tako će, po svemu sudeći, u završnici eks-jugoslovenskog slučaja SAD potvrditi ono što je za pažljivije analitičare njihovih posthladnoratovskih spoljnopolitičkih angažmana širom planete bilo evidentno i u njegovim ranijim fazama – da su se, slepo sledeći svoje vulgarno shvaćene nacionalne i državne interese, samoproizvele u najvećeg i najdoslednijeg srpskog političkog neprijatelja od okončanja Drugog svetskog rata naovamo.

Evropska unija i po ovom pitanju primenjuje dvostruke sandarde, jer, iako bi se očekivalo da su u državama članicama Unija problemi sa uklapanjem Roma u društvo uglavnom rešeni, svakodnevna praksa pokazuje sasvim drugačiju sliku, a Romi u Evropi se suočavaju sa diskriminacijom, koja u mnogim slučajevima prelazi i u otvoreni rasizam.

Fejsbuk je pre svega savršena mašina za ubijanje slobodnog vremena. Glupa, bagovita i više nego ružna, ali koja ipak odlično funkcioniše. Fejsbuk je napravljen na osnovu ideje da je zanimljivo na jednom virtuelnom mestu okupiti sve svoje prijatelje, i sa njima ćaskati o tome šta je ,"hot", a šta "not".

 Da li je moguće, da čovek zna napamet Briselski sporazum, a da ne zna šta u njemu piše? Da li je moguće, da najbolji student prava u istoriji pravnog fakulteta u Beogradu, i najbolji nezapošljeni diplomirani pravnik u Srbiji, ne razume ono što je morao pročitati bar nekoliko desetina puta, pre nego što ga je naučio napamet!? Ili možda zna odlično šta tamo piše, ali nas svesno i namerno gleda u oči i laže

Dakle, nije problem u tome što su prava gej populacije ugrožena, to nikada i nije bio slučaj, već je problem u jednom nametanju vrednosnog okvira koji ima i politički karakter. Njime se želi uništiti i ono malo vrednosti koje nam je ostalo. 

Da li naša deca razumeju sve nove reči koje su ušle u upotrebu kroz informacione tehnologije i kulture masa? Kakav je srpski jezik u sredstvima informisanja ili u poslovnom svetu sa "cunami talasom" engleskih pozajmljenica i ima li tu igde srpske ćirilice?