За борбу против екстремизма није довољна само одлука Уставног суда, нити било која друга одлука било ког државног органа да се нпр. „Национални строј“ укида. За заустављање суштинског зла потребно је суштинско делање.

Влада тренутно панично размишља како да попуни зјапећи бездан дефицита, и у ту сврху је од својих партнера из Европске комисије и ММФ-а обезбедила већу количину новца.Тешко је предвидети да ли ће добијени новац бити довољан за покривање огромног мањка у државној каси.

Вашингтон нема вољу за стварним решењем, иако је у неколико наврата државни секретар Џон Кери са Сергејем Лавровом радио на смањењу тензија и на каквој-таквој сарадњи САД и Русије, бар када је у питању ИД.

Истине ради, Европа никада није била српски смисао живота. Да је то била, ваљда би Србија пожурила да тамо стигне. То је стара истина и зна се да Србија не пати од љубави према Западу. Превелику љубав ни сам председник Тадић није обећавао.

Метеж у здравству добија на замаху, статистика је у најмању руку депресивна – пре само две године, трошили смо на годишњем нивоу 16 милиона евра за седативе, минуле године смо „напредовали“ и за исте лекове потрошили 30 милиона евра!

Саудијска Арабија, Египат и Иран прве су државе које је у 2016. години посетио кинески председник Си Ђинпинг. Кинеска политика подстиче развој и подизање животног стандарда, без исцрпљивања ресурса и богатства региона.

Сребренички „геноцид“ очигледно није резултат трезвене правне анализе чињеница, већ је политички исконструисана теза која има врло прецизан циљ, а то је оспоравање права Републике Српске да постоји.

 У мноштву ставова који прате анализу локалних избора у Београду посебно се истиче оцена да су они показали потпуну немоћ и велики крах етаблираних политичких странака. А посебно је истицан политички и изборни дебакл Демократске странке која први пут након увођења вишестраначког система није успела да уђе у Градску скупштину Београда. Могли смо чути од представника ове коалиције коју је предводила Демократска странка да се у ствари покушава створити политичка сцена у којој неће бити места за политичке странке без којих је немогуће да функционише стабилан демократски систем

Сад је сасвим јасно да је Влада Дачића и Вучића до сада најогољенији носилац колонијалне политике у Србији, а да су њене узде отворено зграбили прекоокеански банкари и домаћи фанатици идеологије слободног тржишта.

Широм Балкана, политички режими који су се смењивали тражили су лак и јефтин начин да наметну своју идеологију и вредности јавним просторима, и одузму легитимитет претходним режимима, преименовањем улица, тргова и булевара.