И сада, након 24 године прегалаштва Хашког трибунала, о чијим намјерама довољно говори национална структура ухапшених, оптужених и осуђених, али и ослобођених, опскурна створења попут Наташе Кандић и Динка Грухоњића треба да дају “дефинитивни историјски суд” о улози РС и Србије у ратовима деведесетих?!

Грађани Србије , који су се од 1990. године наовамо већ више пута опекли на изборима, имали су довољно прилика да увиде како су обећања политичара, заправо,  обмане,  и да  су они за политичаре занимљиви само као гласачка машина. Која им је неопходна, али коју веома мало поштују.

Умни закључци о Србији као огромном риелити програму више не важе – готово сваки риелити шоу бољи је од домаће свакодневице. Свака могућа репресија и нелагода у овим програмима чист је излив љубави, рајска башта у односу на просечну стварност.

 Ново удружење пензионера Србије (НУПС) оцењује да би „реформа“ пензионог система Србије, уколико би била спроведена на начин како је најавио председник ПУПС-а и министар без портфеља Милан Кркобавић, била погубна за пензионере у Србији и да би још више погоршала њихов и овако катастрофалан положај.  

Ако су се ко зна колико пута до сада гђа Меркел, г. Оланд или неки трећи државник њиховог ранга потрудили  да одвоје своје драгоцено време и стигну на  међународна такмичења како би бодрили врхунске спортисте из својих земаља, да ли је постојао неки разлог да тако нешто  не учини и председник наше Републике?

Медијска глобализација, супротно очекивањима, делује више у смеру приближавања арапског света вредностима Запада, него што потврђује његову изворност и аутентичност.

Ако се изјава Митрополита Амфилохија карактерише као политизација и мешање представника СПЦ у  државне послове како се онда може  означити изјава Патријарха Иринеја да „Благодаримо Господу што нем је подарио човека који се лавовски бори за српски народ а посебно за мученичко и страдално Косово и Метохију".

Као и у многим другим и у овој области код нас преовлађује стихијност и својеврсни волунтаризам. На пријеме неких држава сјури се цео државни врх, као што је то било случај у америчкој амабасади, и то не само ове године, а на неке друге се стидљиво појави тек по неки министар или нижи државни функционер.

Када већ није прошао срамни предлог закона о забрани неонацистичких и фашистичких симбола и организација у својим тоталитарним одредбама, ево шансе за поправни испит и директну забрану свих који нам сметају и праве проблеме својим мишљењем и јавним наступањем.

Од некадашњих Ивановићевих душмана данас смо сазнали да је он био „диван човек“, „поштен“, „један од највећих међу нама“, „велики борац за Косово и Метохију“, „човек који се залагао за мир“. Но, за живота Оливера Ивановића, говорило се далеко другачијим тоном.