У условима научно-технолошке револуције нова друштвена подела рада зачиње у научним лабораторијама и школским институцијама. Нажалост, две трећине човечанства још увек живи у зони светске полупериферије и периферије.

 Оваква хајка на Славишу Ристића од стане актуелне власти у великој мери подсећа на ону која је вођена против Оливера Ивановића. Оливеру Ивановићу су прво запалили кола. Потом су му упали у стан и напали породицу – и на крају га ликвидирали. Што се Ристића тиче, против њега се, за сада, води бесомучна кампања и бачене су му бомбе на кућу, која је такође изрешетана митраљеским рафалима. Треба ли да нагађамо шта је следеће?

Србија није спремна за царинску либерализацију, јер је због целокупне ситуације у пољопривреди у последој деценији нестало 150.000 сељачких газдинстава, а реална опасност је да ће због либерализације нестати још око 250.000 газдинстава.

Негативна обележја глобализма, која су између осталог дошла до изражаја и у начинима на које су функционисали глобални медији, показала су нам како изгледа систем кад полуди од превелике моћи.

Ипак, ембарго на испоруку офанзивног наоружања Техерану још је на снази, и зато су у ближој перспективи могуће набавке само дефанзивног оружја – ракетног система С-400, система „Бастион“ и сличног.

Шта значи имати слободу говора ако сте на Месецу, ако нема никог да вас чује? Не значи ништа. Право на слободу говора произлази из нашег права да знамо. Право неког да говори и право неког другог да то сазна производе право на комуникацију.

Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

Дакле, није проблем у томе што су права геј популације угрожена, то никада и није био случај, већ је проблем у једном наметању вредносног оквира који има и политички карактер. Њиме се жели уништити и оно мало вредности које нам је остало. 

Српско новинарство, какво смо га познавали последњих деценија, пропало је. Ово што данас опслужује медијску индустрију у Србији сурогат је чија друштвена улога тешко може да се сведе и на најшире схваћен појам „слободе штампе“.

Поуке 1968. су: држава је важна и једном смо били способни да створимо одличан концепт, „тржиште и социјализам“ који је и данас надмоћан над свим осталим у свету.