Изградњом индустријских паркова би се повећала атрактивност ових крајева, јер би инвеститори свакако били ради да добију потпуну инфраструктурну подршку, чиме би своје инвестиције учинили исплативијим. Са друге стране, Србија би зауставила демографско одумирање читавог једног региона чиме би учврстила своју источну границу.

Медијска глобализација, супротно очекивањима, делује више у смеру приближавања арапског света вредностима Запада, него што потврђује његову изворност и аутентичност.

Треба бити врло опрезан с причом о повлачењу државе из медија. Јер смо је већ у великој мери повукли и скоро укинули, а добили смо само то да се „држава“, односно центри политичке власти и моћи, неформално и незванично, путем фиктивних и скривених власника, мешају, контролишу и производе овај медијски хаос и прљавштину коју гледамо свуда око себе.

Вредност имовине Бориса Березовског у Србији процењује се на између 300 и 400 милиона евра, али се не зна када ће бити утврђена, ако уопште буде утврђена.

Када већ није прошао срамни предлог закона о забрани неонацистичких и фашистичких симбола и организација у својим тоталитарним одредбама, ево шансе за поправни испит и директну забрану свих који нам сметају и праве проблеме својим мишљењем и јавним наступањем.

Тако ће, по свему судећи, у завршници екс-југословенског случаја САД потврдити оно што је за пажљивије аналитичаре њихових постхладноратовских спољнополитичких ангажмана широм планете било евидентно и у његовим ранијим фазама – да су се, слепо следећи своје вулгарно схваћене националне и државне интересе, самопроизвеле у највећег и најдоследнијег српског политичког непријатеља од окончања Другог светског рата наовамо.

Сад је сасвим јасно да је Влада Дачића и Вучића до сада најогољенији носилац колонијалне политике у Србији, а да су њене узде отворено зграбили прекоокеански банкари и домаћи фанатици идеологије слободног тржишта.

Парадокс је очигледан: никада у Србији није било више новинарских факултета, курсева, школа или удружења, и никада новинарска професија није била тако девалвирана, потцењена и обешчашћена!

 Да ли је могуће, да човек зна напамет Бриселски споразум, а да не зна шта у њему пише? Да ли је могуће, да најбољи студент права у историји правног факултета у Београду, и најбољи незапошљени дипломирани правник у Србији, не разуме оно што је морао прочитати бар неколико десетина пута, пре него што га је научио напамет!? Или можда зна одлично шта тамо пише, али нас свесно и намерно гледа у очи и лаже

Управа, међутим, није седела скрштених руку, већ је следећег дана уприличила  конференцију за штампу, на којој се фудбалер посипао пепелом због своје лоше игре и  неуспеха тима, док је “вођа” је истицао  другарски однос који влада између њега и капитена.