Мушкарац данас има мање слободе по питању свог идентитета него жена. Од њега се очекује да буде јак и мужеван, али и крајње осећајан када је потребно, да подржава феминизам, истовремено се понашајући традиционално каваљерски.

У ситуацији када се чланство осипа, организација на терену распада, странка први пут у четвртвековној историји нема изабране централне органе, када се рејтинг мери у промилима, а дефинише синтагмом „статистичка грешка“, овакав приступ и давање легитимитета Вучићевој политици још су један аутогол „новог ДСС“

У тој ситуацији, можда је најважије питање кога ће подржати САД и ЕУ. Лекић пре избора није добио подршку тзв међународне заједнице, док је Вујановић отворено изјавио да би о уласку у Атлантски савез требало да одлучи црногорска скупштина, а не грађани.

Родитељи су одлуку да сакрију пол свог двогодишњег детета образложили феминистичком филозофијoм према којој је род пука друштвена конструкција. Они сматрају да је наметање пола детету окрутно, јер га на тај начин друштво убацује у калуп, уместо да му дозволи да само одреди свој идентитет.

  Међу идејама пласираним ових дана у српски јавни простор као одговор на иницијативу са врха државе да се покрене унутрашњи дијалог о начинима коначног решавања косметског питања, једна је наишла на посебно занимљив одјек.

Добијање датума, разуме се, тек је сићушни закорачај на путу у Европу и уопште не значи  да ће се Србија најзад наћи у  друштву развијенијих држава нашег континента. Но како грађани Србије већ годинама слушају мантру да Европа нема алтернативу, то се некоме чини да би  и добијање датума звучало као поклон.

За неколико драматичних сати, догодила се тотална рехабилитација Џексоновог лика и дела, и једним невероватним временским скоком свет је враћен у доба Трилера и Били Џин, а Мајкл је поново постао онај обожавани златни дечко.

Посебну сенку на Вучићево лично поштење баца празна прича о томе да он и његова породица живе од плате премијера или председника државе која не прелази 100.000 динара, кад од тих пара не могу да се финансирају само школарине његове деце у приватним школама. 

Чини ми, а осећај ме не вара: да су овог пута са својим информацијама о другој новини и “Курир” и “Информер”, ма како то нелогично изгледало, у праву!

Српска медијска сцена, са својим црно-белим, клаустрофобичним дискурсом „модерног и назадног“, „глобалног и локалног“, представља парадоксални доказ преживљавања глобализације на локалном плану.