У крајњем резултату, ако рат почне, биће тежак за Русију, и тешко одмах победоносан. А узимајући у обзир и то да наша ,,партијско-привредна елита“ већ две године размишља како да се што пре преда, онда ће се ,,мангупа“ спремних за саботажу на свим нивоима наћи и превише.

Појам објективних медија остаће недостижни идеал и то не само у Србији. Као и права, истинска, „суштинска“ демократија. Сви размотрени аргументи потврђују да демократски поредак не гарантује демократску медијску јавност.

"МОЖЕ НЕКО ДА БУДЕ ТОЛИКА ЕКОНОМСКА НЕЗНАЛИЦА ПА ДА КАЖЕ КАКО ЈЕ НЕКА ФИРМА ПОРАСЛА 11.325 ОДСТО ЗА ГОДИНУ ДАНА, ИАКО ЈЕ ТО ПРАКТИЧНО НЕМОГУЋЕ. И ДА НЕ ЗНА ДА ЈЕ ДО 2004. КАО ПРИХОД У ОВОМ БИЗНИСУ ПРИЈАВЉИВАНА ДОБИТ ФИРМЕ, А ОД ТЕ ГОДИНЕ ПО УВОЂЕЊУ ПДВ-А ЦЕЛОКУПАН ОБРТ.

Уколико би ово била озбиљна школа за бављење политиком, обуку би прво морали да прођу преостали чланови Вукове странке, па и он сам, будући да не могу ни да сањају о досезању изборног цензуса.

Нас две смо као српске песникиње учествовале у вечери словенске поезије у градској библиотеци. Ако званичној Србији није место на скупу на коме се велича њен језик и њено писмо, њено цивилизацијско и културно наслеђе, где је онда Србији место? 

Проблем тзв. Косова се може „решити“ само и искључиво у диктатури. А и тада је питање да ли је то, по форми издајничко, а по садржини самоуништење, оствариво. Када би постојале макар елементарне основе демократије у нашем јавном простору, никакво „решење“ не би било могуће, а заговорници би били похапшени.

Као адреса упада наведен је град у Сибиру Самара са тачном ип. адресом коју овде нећу наводити. То је класично скретање тачне локације са које је извршен упад у мој систем. Немогуће је да је неко из Сибира „хакерисао“ мој систем а и зашто би?

Иако се они међусобно оптужују, и једни и други перманентно избегавају да на дневни ред дебата у Конгресу, ставе и питања суштине система који дозвољава, и што је најважније, гарантује корупцију челних људи великих компанија, политичара и самих конгресмена.

Отворено писмо кандидата за градоначелника Београда Арнесу Санесу Бјорнстаду, амбасадору Норвешке, поводом интервјуа у викенд издању Данаса.

Према попису југословенске Комисије за утврђивање злочина окупатора, од мађарске окупационе власти страдало је 18.060 цивила, од чега 15.000 у Бачкој. У злогласној „рацији“, почетком 1942, убијено је преко 3.000 људи (2.500 Срба).