Hoće li Havijer Milei uspeti da sprovede svoj radikalni ekonomski eksperiment? Hoće li imati para da se obračuna sa državnom blagostanja, kao što je i obećao? Jer i obračunavanje s njom košta. Hoće li imati s kim? Za sada je politički usamljen, jer kao predsednik nema podršku u parlamentu

Želim da uputim pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću: Da li ćete i šta ćete preduzeti predsedniče Srbije da zaštitite Srbe na Severu Kosova i Metohije, koji su svakodnevno na meti Kurtijevog terora

Možda nije loše zapamtiti kao nauk da je film je napisala devojčica iz izbegličke kolone Nataša Drakulić, iz kolone nakon Oluje koja se možda ne bi ni desila da je do devedesetih bilo ovakvih filmova.

Pod uticajem svetske oligarhije i krupnog kapitala, čiji je glavni eksponent MMF, srpske vlasti su, posle petooktobarskog prevrata (2000), prihvatile neoliberalni program ekonomskih promena (takozvani Vašingtonski dogovor) koji je vodio brzom urušavanju, ionako slabašne, srpske privrede. 

Zašto pustiti istok na miru? Zato što se i ti naši prijatelji boje da ne uđe Jugoslavija u rat u cjelini, s Jugoslavijom i Rusija, pa prema tome opći rat. Prema tome, istok bismo pustili totalno na miru, a ovo bismo morali riješiti i jug i sjever.

Kako nijedan pokret velikih društvenih promena nije uspeo bez ubedljivih simbola i afektivnosti, građanski i ekonomski nacionalizam bi mogli biti bazični elementi novog političkog konsenzusa, koji će proizvesti preko potreban državni aktivizam

Svedočanstva novije istorije blede pred odlučnim stavom svesnih i nesvesnih NATO lobista koji nas pripremaju za konačni obračun sa „ruskim medvedom" koji, kao i svaki medved, „razume samo govor sile" i jede samo ono što ukrade, ubije što mu ne pobegne. Demonizacija Rusije je u punom toku

Nesumnjivo je časnije i bolje izbore makar i nevoljno bojkotovati nego čekati u redu da ti „čika Aca“ da „bonu“ u vidu potpisa i glasova neophodnih za prelazak izbornog „celzijusa“

Bitno je ukazati na očigledne primere „šibicarenja“ sa istraživanjima javnog mnjenja i upozoriti javnost da ne naseda na prevaru. Šibicari će se svakako ljutiti, vikati, vređati, ali na kraju ćemo svi shvatiti s kim imamo posla.

Verovatno ćemo tek u budunoćnosti moći da sagledamo značaj ličnosti i ulogu Olega Dzize u razvoju rusko-srpskih odnosa, jer je o mnogim stvarima još uvek prerano govoriti. Ali već sad nema sumnje da ovaj čovek zaslužuje ulicu koja će nositi njegovo ime.