Ono, jeste da neki zavedeni, dobro, skoro svi ali šta, na protestnim stajanjima i šetnjama od do pa nigde skandiraju " Vučiću odlazi", i da bi neko mogao da protumači da to dobri narod hoće promene, a da ovi koji neće ni izbore ni prelaznu vladu nisu za to nego za isto, to jest da Vučić ne ode, ali kakva greška, au kako teška!

 Na taj način se i Rusi i Srbi preko jednog džinovskog umetničkog projekta koji za obe strane nosi snažan tradicionalni emotivni naboj vraćaju sebi, odnosno – „krstu na Svetoj Sofiji“. A ako tom vraćanju sebi kumuju driblinzi i dnevnopolitička nadigravanja otuđenih i utilitarističkih elita u Moskvi i Beogradu, ništa strašno

Zloupotreba statistike se u poslednje vreme zahuktava i ulazi u domen mentalne akrobatike – najbolji primer toga je primena različitih metodologija merenja (ne)zaposlenosti i prosečne zarade.

Naglašavamo da ovo nije pitanje dnevne ili stranačke politike, već doslovno stvar državnog i nacionalnog opstanka – a predložene mere su samo prvi, ali neophodan korak ka tom cilju. I zato je ovaj apel otvoren za sve pojedince, grupe ili organizacije koje dele istu zabrinutost i podržavaju ovde iznete zahteve.

Kako nijedan pokret velikih društvenih promena nije uspeo bez ubedljivih simbola i afektivnosti, građanski i ekonomski nacionalizam bi mogli biti bazični elementi novog političkog konsenzusa, koji će proizvesti preko potreban državni aktivizam

Poslednje što je Europol mogao da očekuje je to da neko obelodani informacije koje šalje na sva zvona i u jutarnjim programima raznoraznih televizija

Smatram da je neophodno i celishodno dati određeni tajm aut društvu u celini da se koliko-toliko vrati u normalne tokove, uključujući tu i politički život odnosno političke i izborne aktivnosti

Agresija, arogancija, optuživanje, podmetanje... to je ponašanje koje izbija iz gotovo svake primijerove rečenice, iz gotovo svakog njegovog nastupa. On je postao ličan, ličan ne samo u odnosu prema novinarima, već i u odnosu prema gotovo svim funkcionerima ili osobama iz javne sfere.

Razaranja države i društva kroz „novu“ zakonsku regulativu i „optimizaciju“ državne uprave, već davno su nadmašila štetu od bombardovanja. Koliko ljudi je stradalo, koliko se odselilo, koliko obolelo, koliko nije rođeno, koliko imovine je uništeno, koliko novca opljačkano, koliko dobara nije stvoreno zbog naopakih zakonskih rešenja!

Na kraju, za srpski postpatriotizam nema nade. On nije ni prepoznat kao respektibilan faktor. Rezultati izbora i političkih procesa to najbolje potvrđuju. I pre nego što nestanemo kao istorijski narod, treba načiniti jošo jedan napor i vratiti se bazičnim elementima trajanja: sloboda, moral, i u političkom domenu – suverenitet.