Godine, tačnije, decenije globalnog razaranja „socijalne države“ (pa i države uopšte), tretiranja zdravstva i obrazovnog sistema kao tega i „tereta“ koji se „kreše“, „steže“, čini „efikasnim“ i „profitabilnim“, te gledanja na sistem socijalne zaštite kao na „balast“ –  stigle su na naplatu. 

Zato sada treba otvoriti oči, razumeti ono što se oko nas dešava i nešto uraditi. A za to je svakako najbolje pažljivo slušati onog ko sve više postaje „glavni agent okupacije“.

Verovatno ćemo tek u budunoćnosti moći da sagledamo značaj ličnosti i ulogu Olega Dzize u razvoju rusko-srpskih odnosa, jer je o mnogim stvarima još uvek prerano govoriti. Ali već sad nema sumnje da ovaj čovek zaslužuje ulicu koja će nositi njegovo ime.

Opštenarodna zbunjenost je prvi utisak koji stvaraju Francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa „Kosova“ i Srbije (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. februar '23) i njegov ohridski nastavak (18. mart '23). Za valjanu pravnopolitičku ocenu ovih dokumenata, usmeno prihvaćenih (sic!), valja se vratiti neku deceniju unazad, što je dovoljno da se potvrdi neprebolno razočaranje u zapadni deo međunarodne zajednice i međunarodno pravo (ako uopšte tako šta još postoji).

Zaista, nije srpski ćutati ako su u fokusu značajne nacionalne, identitetski važne teme, ali kako nije srpski ćutati, tako nije srpski ni ma šta govoriti, pogotovo ne prijetiti, obmanjivati, manipulisati...

Agrokor je godinama slao finansijska sredstva Hrvatske i susednih zemalja ka Americi, a rusko ulaganje bi to izrabljivanje onemogućilo. Hrvatskoj je obećana sudbinska uloga u Intermarijumu da bi najurila ruskog ulagača i najvredniji kapital firmi zavisnih od Agrokora budzašto predala američkim zelenašima.

Pozivamo Srbiju da se uzdrži od korišćenja bilo kakvih vladinih mera koje bi podržale nove trgovinske veze, poput izvoznih subvencija, kredita i garancija ili bitnog povećavanja srpskog izvoza u Rusiju tako što bi taj izvoz zamenio proizvode EU koji su nezakonito zabranjeni u Rusiji.

Potrebna nam je neka nova društvena socijaldemokratska preraspodela, zato predlažem demokratski socijalizam. Vidim da ne volite da pričate o socijalizmu... Možete vi to da zovete i socijaldemokratijom, ako vam se više sviđa. Ali neoliberalizam i neonacionalizam, ta mešavina koju ponekad vidimo u svetu sa Donaldom Trampom

Vlasnici globalnog kapitala preventivno suzbijaju socijalnu bedu i obezbeđuju prividni mir jer obezbeđuju podnošljivo preživljavanje, ali ne i željeno blagostanje. U tom limbu oportunizma potencijalni revolucionari levitiraju omamljeni neonskim svetlima veštačkog progresa

Pa šta nam je onda činiti? Za početak, držati se svog stava (i ustava), svojih osvedočenih prijatelja – ma koliko nas neprestano ubeđivali kako u politici „nema prijatelja“ – i svojih elementarnih nacionalnih i državnih interesa.