U brojnim izveštajima o nečovečnom i ponižavajućem postupanju prema zatvorenicima opisuje se kako su zatvorenici premlaćivani, stavljani su im povezi na oči pa bi ih potom okačili za vezane ruke i bičevali, šutirali, ili podvrgavali elektro-šokovima.

Mnogi ljudi misle da smo svi izvukli pouke od katastrofalnog niza događaja koji su doveli do Velike depresije. Ali svakim danom sve više i više izgleda kao da će loša monetarna politika oslabiti svetsku ekonomiju.

Lakše je pronaći naftu u centru Beograda nego koliko su iznosile zlatne rezerve SFRJ. Komunistička Jugoslavija je veoma brzo povratila oko 50 tona zlata ali se ne zna šta se desilo sa zlatom koje je Kraljevina imala u bankama u SAD.

Uticaj na psihologiju potrošača se danas sprovodi na bezbroj načina. U sferi potrošnje taj uticaj se ovaploćuje kroz stvaranje kulta proizvoda u glavi potrošača, što ima za cilj potpuno poklonjenje veličanstvu novoga doba – proizvodu.

Da li se Vučić klati dva glavna geopolitička pola? Da, i da bi se što duže klatio oteže i kilavi sa predajom KiM, koju je, inače, obećao zapadu. Sve ovo radi, ne da ne bi predao KiM, već da bi produžio svoj politički život

Da je zaista demokrata kakav želi da se prikaže, sačekao bi kraj svog predsedničkog mandata nakon čega se ne bi kandidovao i ispoštovao Ustav i praksu u demokratskom svetu. Umesto toga, on je „skratio mandat“, kandidovao se i treći put, i ispao dvostruki gubitnik. 

Ako su od nečega i žene i muškarci danas zaista ugroženi, to su svakako gluposti koje se u javnosti šire na temu muško-ženskih odnosa. Dok se žene uzdižu u zvezde, muškarci su glupi, lenji, nesposobni, samoživi i beskorisni, agresivni i perverzni.

Koga je briga što radiš mesec dana bez slobodnog dana, što nemaš zdravstvenu knjižicu, što pokrivaš nekoliko radnih mesta, što ti “zakidaju” dane odmora, to više nije briga ni nas koji u svemu tome učestvujemo i koji sve to trpimo

U ovom slučaju sudbina se našalila sa nekadašnjim odlučnim i nepomirljivim neprijateljima “kulaka” i raznih kapitalista i fabrikanata, “zlotvora” i eksploatatora radnika i seljaka. Oni su postali vlasnici nepokretne i pokretne imovine.

Oni koji se danas čude inicijativi za Milanovu ulicu, ne čude se ni što se jedna sportska hala u Srbiji zove po gitaristi ''Dip Parpla'' Glenu Hjuzu, niti se čude što se spomenik podiže čak i izmišljenom filmskom junaku Rokiju Balboi.