Aktuelna vlast pokazuje sindrom „nejakog Uroša“ koja je sve adute koji su Srbi imali u ovih pet godina bacila u vodu. Ugasili su srpske inistitucuje, uspostavili klasičnu granicu između Srbije i Kosova i Metohije i gaze sopstveni Ustav 

Pa i Bertoluči se bavio politikom, otprilike koliko i ja. On je s pozicija metafore, u drugoj fazi svog stvaralaštva, otišao kod Godara i pokušao da ukrštanjem političkih i socijalnih ideja s Frojdom tumači prostor u kome živi. Utoliko sam i ja neko ko je sklon politici.

Ekonomska saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom izaziva ovih dana ponovo interesovanje u našoj javnosti, ovog puta zbog inicijative da Rusija ukine izvozne carine na naftu koju isporučuje Srbiji.

Suprotno očekivanjima i hvalisanjima evropske finansijske oligarhije i njihovih političkih egzekutora, celokupan događaj oko sporazuma Grčke sa evrozonom će bitno ojačati, a ne oslabiti, grčku vladajuću koaliciju.

Udareni smo od najjačih i najcenjenijih; gde smo sejali cveće, tu nam pelen niče. Elita ćuti, ili se priključila neprijatelju. Mnogo je nihilista koji s uživanjem pljuju na sve što je srpsko. Zbog teških gubitaka krajem prošlog veka razvila se, u delu javnosti, srbofobija: mrzimo sami sebe.

Nažalost, naši „eksperti“ se nisu bavili realnim privrednim životom i pitanjem poboljšanja uslova koji bi pogodovali i domaćim i stranim investicijama. Formula njihovog delovanja je spoljna liberalizacija.

Postoje Šveđani koji su u periodu od dvadeset godina prošli put od toga da su bili većinska populacija do toga da su postali manjina. Ovi ljudi ne veruju da je švedska liberalna imigraciona politika humana.

Socijalistička internacionala inače preporučuje razoružanje kao jedan od puteva za prevazilaženje globalnih finansijskih problema. U 2008. globalni vojni troškovi su se popeli na 1464 milijarde dolara.

Sa dugovima dobili smo i sličan način rezonovanja kakav smo videli na primeru ruskih izbora iz 1996. godine. Tako, nedavno sam u kontaktu sa prijateljem koji je donedavno bio proradikalski nastrojen saznao da neće izaći na izbore. Kaže: „Uzeo sam stambeni kredit, pa neću da reskiram da mi skoči rata.“

Dok se javnost zamajava licitiranjem da li će Vučić („država“) nadjačati Miškovića, ili obrnuto, da li će premijer smrsiti konce vicepremijeru, ili predsednik obojici, ko je od koga ugroženiji i ko je glavni u BIJI i MUP-u, svi oni rade na daljoj predaji i „legalizaciji“ kosovske nezavisnosti.