Најважније питање из наведеног летка, а на које нисте одговорили, је: да ли је тачно да непријатељске државе (оне које признају отцепљење Косова од Србије и својом оружаном силом то отцепљење омогућавају) планирају у наредној години три донаторске коференције како би финансијски подржале Тачијев режим?

Исламска држава у Ираку и Сирији спутава и ограничава Ирански односно шиитски утицај и зато  ма колико парадоксално звучало САД заправо помажу Исламску државу. Џихадисти Исламске државе држе под својом контролом огромне територије у Сирији и Ираку.

Бојкот страних производа, према досад наведеном, наметнуо се као једно од ретких преосталих инструмената немоћне српске политике. Државни званичници, који би радо избегли мрке погледе страног капитала, остали би тако чисти, а спасавање српске части било би пребачено у корпе потрошача.

У погледу двосмислености у односима према Русији, Немачка и Француска такође се не шале. Који сат после Параде победе, у Москву је стигла Ангела Меркел која је после неизоставног одавања почасти незнаном војнику, имала сусрет са Путином, са којим је разговарала о Украјини, али, пре свега, о економским односима.

Жалосно је да после 10 година имамо јавни амбијент стида и то не разумем. Ако је то лоша ствар коју смо урадили, онда треба да знамо зашто је лоша, а ја мислим да није, мислим да је направљена промена која је била потребна земљи. Ја сам био у врху саме организације.

По нивоу бруто домаћег производа наша земља се у региону централне и источне Европе налази на зачељу, заједно са Грузијом и Молдавијом. Још тужније је што ће судећи по економским показатељима, тако и остати.

Ослањајући се на испразне и у основи елитистичке мантре глобалне салонске и „твитер-левице“, лабуристи су додатно изгубили своју везу са истински обесправљеним слојевима друштва, а инсистирајући на празним идеолошким мантрама успели су да отуђе од себе управо оне слојеве становништва које би пре свега требало да штите.

Ових дана, свако мало, зову да се учествује у некаквим анкетама поводом десет година од оног Петог октобра. Ко је шта паметно имао о томе да каже рекао је то пре тог Петог октобра, али некако је непристојно не учествовати, нико не воли да буде квариигра.

Отуда, посматрати пројекат Јужни ток као противтежу пројекту Набуко је погрешно, имајући у виду да капацитети не само ова два цевовода, већ и осталих, нису довољни за све растуће потребе европског континента.