Нико Србима није крив за глупост, све смо то сами себи урадили. Неки наши преци су сагињали главу, други су главу окретали у страну правећи се да не виде шта раде они којима смо помагали. Наша је дужност да то променимо, због оних наших предака који су гинули за Словенију.

Аналитичари у Кини, међутим, истичу да успорење раста кинеског БДП-а није нужно лоша вест. Успорење привредног раста требало би, по њима, посматрати као почетак привредне транзиције, која ће се наставити наредних година, подразумевајући даље јачање кинеске економије и њене конкурентности.

Југозападни део Србије – Рашка област (Санџак) постаје жариште вештачки распириваног конфликта. До средине 2010. године у Србији се оформио радикални религиозно-политички покрет, чији је циљ промена постојећег статуса Рашке области.

Најважније питање из наведеног летка, а на које нисте одговорили, је: да ли је тачно да непријатељске државе (оне које признају отцепљење Косова од Србије и својом оружаном силом то отцепљење омогућавају) планирају у наредној години три донаторске коференције како би финансијски подржале Тачијев режим?

Можемо рећи да је стање на Западном медијском небу остало исто као и за време распада СФРЈ и грађанског рата који је уследио. За Запад постојали су само једни „зли момци“ који су силовали и убијали недужне Хрвате и Бошњаке. Ти зли момци су наравно били Срби који су наводно и започели рат.

Овим ставовима ја сам, чини ми се, успео да ЕУ убедим да више не мора да подржава некога од кандидата на изборима, да смо сви ми који нешто значимо на политичкој сцени отприлике сличних ставова, али се и разликујемо. Али то нека процењују бирачи, а не ЕУ.

Бојкот страних производа, према досад наведеном, наметнуо се као једно од ретких преосталих инструмената немоћне српске политике. Државни званичници, који би радо избегли мрке погледе страног капитала, остали би тако чисти, а спасавање српске части било би пребачено у корпе потрошача.

Да је Волф Месинг данас жив, вероватно би ,,видео’’ догађаје ове и наредних година- у Русији али и другде у свету што интересује најширу јавност а сто обични смртници нису у стању да предвиде.

Једно са другим не иде. ДСС је, за српске прилике, озбиљна странка с традицијом. Она још ужива углед у делу бирачког тела које верује у вредности патриотизма и грађанске демократије. Тај углед ће, међутим, брзо нестати ако ДСС збиља оствари сарадњу с режимом чија је пракса далеко и од једне и од друге поменуте суштинске вредности.