Актуелна власт показује синдром „нејаког Уроша“ која је све адуте који су Срби имали у ових пет година бацила у воду. Угасили су српске иниституцује, успоставили класичну границу између Србије и Косова и Метохије и газе сопствени Устав 

Па и Бертолучи се бавио политиком, отприлике колико и ја. Он је с позиција метафоре, у другој фази свог стваралаштва, отишао код Годара и покушао да укрштањем политичких и социјалних идеја с Фројдом тумачи простор у коме живи. Утолико сам и ја неко ко је склон политици.

Економска сарадња Србије са Руском Федерацијом изазива ових дана поново интересовање у нашој јавности, овог пута због иницијативе да Русија укине извозне царине на нафту коју испоручује Србији.

Супротно очекивањима и хвалисањима европске финансијске олигархије и њихових политичких егзекутора, целокупан догађај око споразума Грчке са еврозоном ће битно ојачати, а не ослабити, грчку владајућу коалицију.

Ударени смо од најјачих и најцењенијих; где смо сејали цвеће, ту нам пелен ниче. Елита ћути, или се прикључила непријатељу. Много је нихилиста који с уживањем пљују на све што је српско. Због тешких губитака крајем прошлог века развила се, у делу јавности, србофобија: мрзимо сами себе.

Нажалост, наши „експерти“ се нису бавили реалним привредним животом и питањем побољшања услова који би погодовали и домаћим и страним инвестицијама. Формула њиховог деловања је спољна либерализација.

Постоје Швеђани који су у периоду од двадесет година прошли пут од тога да су били већинска популација до тога да су постали мањина. Ови људи не верују да је шведска либерална имиграциона политика хумана.

Социјалистичка интернационала иначе препоручује разоружање као један од путева за превазилажење глобалних финансијских проблема. У 2008. глобални војни трошкови су се попели на 1464 милијарде долара.

Са дуговима добили смо и сличан начин резоновања какав смо видели на примеру руских избора из 1996. године. Тако, недавно сам у контакту са пријатељем који је донедавно био прорадикалски настројен сазнао да неће изаћи на изборе. Каже: „Узео сам стамбени кредит, па нећу да рескирам да ми скочи рата.“

Док се јавност замајава лицитирањем да ли ће Вучић („држава“) надјачати Мишковића, или обрнуто, да ли ће премијер смрсити конце вицепремијеру, или председник обојици, ко је од кога угроженији и ко је главни у БИЈИ и МУП-у, сви они раде на даљој предаји и „легализацији“ косовске независности.