На тим основама замишљено, оно се, наиме, испоставља као могуће само под претпоставком пристајања српске стране на предодређену јој позицију апсолутног џелата у реченом рату, позицију на коју она, с обзиром на свој реалан удео у његовом злочиначком салду, нити може нити треба да пристане.

Зашто се сада ствара слика у јавности да борба Срба на Јарињу и Брњаку није борба и оних у Шилову, на Брезовици, у Великој Хочи, Грачаници? По која порука изнуђена питањима новинара од локалних политичара да ''ми увек подржавамо све Србе'' није довољна.

Европска унија и даље инсистира на мултикултуралности, одлучено је да ће свака држава морати да прими избеглице, али да неће бити принуде, ни обавезних квота, како је раније најављивано. Али постоје бројна различита гледишта, чак и унутар самих држава.

Србија је успела да се у протеклим годинама покаже Кини као поуздан савезник, тако да је кинеска влада донела политичку одлуку да крене са директним улагањима у Србију. Влада Кине је обезбедила новац који ће давати тамошњим компанијама за послове у Србији.

Владимир Путин сигурно неће пасивно посматрати како на изборима губи Јанукович. Москва ће морати виртуозном дипломатијом, као и у случају Сирије, да се довија како би спречила горенаведене сценарије, јер она није Србија и њена геостратешка важност за Русију је далеко већа.

Потребно је да се индивидуална прегнућа и постигнућа сусретну са дубљим токовима историјског колективног искуства. Зато не треба сметнути с ума да је Михаило Марковић био предводник и најдоследнији и најистрајнији представник једне од најзначајнијих генерација југословенских и српских интелектуалаца.

Због свега овога, оне земље Европске уније које себе сматрају ,,газдама’’, старијим и успешнијим, гледају на новајлије из источних земаља као на бедне рођаке које за сада треба држати на грбачи. Али у коначном свођењу рачуна, гледано у геополитичком смислу, ,,газде’’ ће ипак бити на добитку.

Признаћете, није фер да се од осредње екипе прави темпирана бомба за праве шампионе и поштене професионалце. Потпуно неевропски, па ако хоћете и антиевропски приступ. Замислите кад би се наше „за европску Србију” власти понашале тако!

Јанукович је наставио да тражи баланс у односу на придруживање ЕУ и са друге стране Царинској унији, а тек када је ова прва опција била скончана са изузетно неприхватљивим последицама по економију и позицију Украјине, он се у новембру одмакао и нешто више определио за сарадњу са Русијом.

Турска неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Кипра, а исти принцип ће више-мање важити и за Србију. Услови за чланство су врло јасни: не можеш да постанеш члан ЕУ ако имаш нерешене проблеме са својим суседима.