Жао ми је што у политици Србије траје та инерција односа према суседима. Из разговора са државницима региона, нигде нисам препознао намеру да се води политика на штету Србије.

У Црној Гори је српски народ дискриминисана категорија, а власти сматрају да је то сасвим нормално. Нажалост, о томе нико не води рачуна, осим представника Срба у Црној Гори: у политичким партијама и српским НВО. Недавно су и резултати пописа брутално покрадени, тако да је број Срба смањен за 5-6%.

Цела Влада је Александар Вучић. И то не само у смислу да су сви министри у његовој сенци, него и у чињеници да у свим пословима које Влада решава он показује да је главни, да је он тај који највише ради, највише доприноси... Та врста преузимања одговорности и нових послова деловала би као политичко самоубиство када се не би имао у виду маркетиншки аспект тог увек новог активизма.

Не би требало да нас много изненади изјава Јадранке Косор. Оно што би заиста требало да нас забрине јесте непостојећа реакција актуелне српске власти која је могла да овако олако пређе преко изјаве хрватске премијерке.

Страственим промотерима "белих  листића" – насталих као одговор на питање о "мањем злу" које је, уоквирено као реторско, поставио Срђа Поповић – морало је бити јасно шта значи изборни пораз ДС и како ће изгледати владавина на брзину "европеизованих" радикала. Дакле, зашто је Србијанка Турајлић погурала Србију у Вучићево ауторитарно наручје?

Ако Тадић не прихвати захтеве Меркелове, резиме његове политике ће, пошто изгуби власт, пре моћи да се искаже као „ни Косово ни Европа“, односно биће то и његов историјски пораз.

Даћемо радије и туђој држави и влади, оно што смо давали до садас "Телекому", али нећемо ништа дати било ком купцу и странцу, приватнику, који крене да купи наш "Телеком"! Акцију спровести и у Републици Српској и у Црној Гори!

И Србија ће, вјерујем, једног дана имати друкчију позицију према Косову. Реалитет се не може мијењати. Котач повијести се не да вратити уназад. По мом суду, Косово је за Србију изгубљено пуно прије његовог осамостаљења, али није на сусједима Србије да о томе воде расправе.

Британски министар спољних послова Вилијем Хејг је по ко зна који пут објавио лаж да је Гадафи напустио Либију и да се наводно налази на путу за Венецуелу. Занимљиво је како је то могао да учини уколико је изнад Либије уведена зона забране летова.

Зато је успостављање јасно политички и идеолошки профилисане опозиције која неће правити непринципијелне и труле компромисе са владајућом олигархијом од изузетне важности за стабилизовање опозиционе политичке концепције и стварање јасне програмске и идеолошке алтернативе владајућем режиму.