Дугујем извињење онима који се на НСПМ оглашавају смисленим и конструктивним запажањима, што сам њихове коментаре прешироком генерализацијом стрпао у категорију „е-ђубрета“. Али нисам сасвим убеђен да сам погрешио генералном осудом коментара на интернету. Изузеци само потврђују правило.

Станко Суботић је оптужио Тадића да је, зарад интереса Мишковића, Бека и још неких људи из свог окружења одлучио да своју функцију злоупотреби због обрачуна с њим, јер су га „Беко и Мишковић убедили да је опасан за њега и да по сваку цену треба да га униште“.

Зато је успостављање јасно политички и идеолошки профилисане опозиције која неће правити непринципијелне и труле компромисе са владајућом олигархијом од изузетне важности за стабилизовање опозиционе политичке концепције и стварање јасне програмске и идеолошке алтернативе владајућем режиму.

„Квалитет“ коментара није само проблем НСПМ, већ и интернета уопште. Анонимност их ослобађа страха од одговорности, а теоретски неограничена публика пружа прилику да „и они буду неко“. А најлакше је „бити неко“ пљувањем по бољима од себе.

Када је из униформе прешао у одело политичара, за њега се говорило да је сачувао војнички стил опхођења и своје подређене гледао круто и са висине, и чини се да се крути генерал није снашао у компликованој политичкој игри.

Иронија је тешка да ти то што радиш, радиш још приљежније, још посвећеније и остварујеш још црње резултате, мерено у складу са твојим некадашњим животним опредељењима, мерилима и критеријумима! Тешко ти је јер сви могу, бар на неко време, заборавити твоју прошлост, сви, сем тебе!

Сигурно је да ће Покрет несврстаних и даље опстати на својим идеалима на којима је и основан јер ће дрво мира које је јуче засађено сигурно симболизовати нове односе на светској међународној сцени који искључују једнострану употребу силе.

Данас видимо да је на делу свеобухватан ревизионистички процес који прожима политику, уметност, културу, медије, готово све аспекте живота и за циљ има да оправда виновнике и сврста их у исти ред са победницима. Ревизија резултата Другог светског рата и поделе које данас видимо у Европи и свету имају исти почетак.

Проблем је што новинари у једном тренутку постану толико зависни од онога ко их плаћа, а то су неретко врло утицајни интересенти, да више не може бити речи о независном новинарству и било каквој етици.

Резултат ове битке биће значајан за ДСС, али значајнији за Србију, на исти начин као што је останак ДСС-а ван парламента био велики ударац за ДСС, али још већи за Србију. Уосталом, погледајте једноумност данашњег српског парламента.