Западни партнери су ,,прешли црту’’, понашали се грубо, неодговорно и непрофесионално, а главни носиоци преврата у Украјини су националисти, русофоби и екстремисти који сада одређују живот у тој земљи.

Према пресуди Међународног суда правде, Србија не сноси одговорност за „геноцид“, нити је учествовала у његовој припреми или извођењу. Самим тим, Србија нема никакву обавезу да усвоји било какву „декларацију о Сребреници“.

Уочи Другог светског рата кримски Татари су чинили мање од петине становништва Крима: у 1939. било их је 218 хиљада од укупно 1.126 хиљада житеља полуострва. Државни језици Кримске АССР били су руски и татарски. Административна подела аутономсне републике заснивала се на националном принципу.

Приступни преговори би могли почети 2012. и бити закључени 2016, уз стварни улазак у ЕУ тек 2018. Међутим, узимајући у обзир вероватне компликације на које ће се успут наићи, реалнија претпоставка је 2020. година.

Волео бих да знам шта западни политичари имају на уму: деловање неке пете колоне – разних „национал-издајника” – или рачунају да могу погоршати социјално-економско стање Русије и тим самим испровоцирати незадовољство људи?

На митингу Јануковичевих присталица један од говорника подсетио је на епилог америчких избора: "Када је Обама победио, Мекејн се није понашао као политичар, већ као државник. Признао је пораз и повукао се. То треба да уради и Јулија Тимошенко."

Али изнад и пре свега потребно је разумети структуру догађања у Кијеву и далекосежне последице које произилазе из чињенице да је гола сила узурпирала власт – и да је ту понајмање реч о аутентичном догађању народа.

Закључио сам да је Јасеновац био много страшнији логор смрти него Аушвиц у окупираној Пољској, то највеће нацистичко стратиште. Поређења не значе да Немци нису били свирепи ако тиме нису реметили индустријско убијање.

Развој ситуације не обећава ништа добро у наредном периоду, Запад је загризао и неће попустити. Догађаји се развијају великом брзином, што отежава праћење и реално процењивање ситуације на терену. Много је страница написано о међусобној економској зависности ЕУ и Русије и коме би економске санкције нанеле више штете.

Која је то светска сила и ЕУ захтевала од српске владе такву ризичну, расколну, краткоумну националну и државну политику? Ако јесте, у шта не верујем, нека се то јавно саопшти да се овако полуписмени и лаковерни више не свађамо.