Тај алиби би требало да значи да је политика међународне заједнице, тј. САД, на Косову и Метохији праведна и поштена, али, ето, постоје ту неки криминални елементи, извјесни Звонко и „Тачијев брат“, па локални амерички политичари, који све кваре.

Он постаје занимљиво одредиште за младе који у све већем броју долазе у Београд, привучени ниским ценама и релативно великим могућности за развој послова и коришћење повољности интернета.

Сва је прилика да побуњеници нити имају довољно снаге да освоје Триполи и збаце Моамера Гадафија са власти - то ће значити не само да је НАТО изгубио на бојном пољу већ и да више нема позицију најмоћније војне организације на свету.

Данас Русија, баш као некада Србија, осећа на себи притисак санкција западних држава. Али Русија ће се борити за своју слободу, јер је код нас још увек много људи који ће радије умрети у борби, него живети на коленима.

Тадићеве благонаклоне изјаве према политици САД и НАТО-а не могу да сачувају достојанство државе Србије у тренутку када се решава судбина Срба. Aпсолутно је немогуће да амбасадор Дел даје изјаве које би се наводно косиле са званичним ставом администрације САД.

Грађански законик као кровни, обухвата својинско, облигационо, наследно, као и породично право чије су решења у најави, последњих месеци извор жестоког сукоба у јавности. Спорна је пре свега дефиниција брака, коју закон, уместо досадашње “заједнице мушкарца и жене”, сада формулише као “унију два бића”.

Срби постављају барикаде, и то је већ познато. Воде се као бајаги неки преговори, и то је познато. У ОВК позадини, између Приштине и Косовске Митровице, крећу се бројна возила са албанским заставама (и регистарским ознакама „UÇK“). Са шиптарске стране подгрева се ратна атмосфера.

Премијер је за Дан жалости позвао медије и јавност да „искажу поштовање према страдалима у тешкој несрећи“, а киван на гласове критике, тврди да „ми нисмо у стању да достојанствено тугујемо“. Све би ово било у реду да није реч о (лажном) моралисању. 

Шта год да каже Међународни суд правде, народњаци и радикали ће морати да буду гласно против, а напредњаци ће морати да буду знатно тиши како би број један (Америка) и Европа остали у уверењу да су се Николић и Вучић – променили.

Проблем није од јуче. Још у доба Совјетског Савеза говорило се да на Кавказу нема совјетске власти. Ситуација се после тога само погоршавала. Заобилажење закона, самовоља државних чиновника, тотална корупција, приватизовано правосуђе – то су само неки од узрока због којих народ бежи.