Ови што се пред грачаничком капијом чупају за браде нису ништа бољи од оних што су у не тако давној прошлости јахали попове. И једни и други су то радили из убеђења да су баш они у праву, а да они други појма немају.

Власник права оригиналног видео снимка је РТС, преко јутуб налога RTS zvanicniportal. Тај видео снимак је неко скинуо, додао титл, а онда је власник одлучио да захтева да се поменути, титловани снимак обрише. Што и некако делује у реду, на копији је и даље врло видљив лого РТС-а, а титл је са политичком поруком, и неко у РТС-у је желео да се огради од тога, да не испадне да РТС то подржава.

Бивши премијер је неко време одмарао, па решио да се поново опроба у бизнису. Сада је власник 47 хектара винограда, фирме која увози вина из Јужне Америке, луксузне куће у елитном делу Ниша и више луксузних аутомобила.

Историјски, освајање апсолутне власти на предстојећим изборима омогућиће демонтажу Устава, а то је по многима и главни мотив њиховог расписивања. Никаквог другог логичног разлога нема. Власт је и сада довољно централизована; и сада је у могућности да сасвим комотно влада, реконструише се, дограђује, награђује.

Колико год нам нека институција значила и користила, спремни смо да је, на први знак њене слабости, одбацимо и унизимо. Као да смо потпуно оперисани од особине која у савременом свету прави разлику између победничких и поражених народа – оданости.

После годину и по дана њихове власти у Србији се живи још горе и никакво решење за економски и социјални опоравак није нам понуђено. Актуелни режим влада искључиво медијима, тајним службама и лажним обећањима, и тако намерава да опстане на власти.

Петнаест хиљада најсавременије наоружаних војника, праћених ракетном и артиљеријском ватром, хеликоптерима и беспилотним летелицама, напали су „последње упориште“ талибанског покрета. Резултат? „Последње упориште“ пало је без отпора.

О цензури и аутоцензури у традиционалним медијима не треба пуно трошити речи. Данас је неслобода медија далеко израженија него у Милошевићево време јер нема опозиционих гласила који су тада жестоко критиковали режим, попут Наше Борбе, Демократије, Српске речи, Погледа, Б92, НТВ СТБ или Радио Индекса.

Ако извињења нису наишла на плодно тло, ако постоји сумња да то неће учинити ни резолуција, обавеза је политичких елита да потраже друге форме и методе за стварање услова за сређивање односа и помирење.

Време је да православни србски националисти, који смисао свог постојања и борбе виде у истинољубивом и једнодушном служењу Богу и својим ближњима, развију стег светосавске саборности, са крилатицом: „Да се обожимо, сложимо и умножимо“!