Наравно да су потребна извињења, али извињења морају бити обострана. Инсистирати на томе да Србија треба да се извини, а истовремено један масакр славити као дан тобожње победе, само по себи представља неморалан чин који заслужује сваку осуду.

У сваком случају, “Косовско питање у фудбалу” пружа доста основа за зебњу, јер је основно је питање: која је сврха ових разговора са Фудбалским савезом Косова и шта на њима уопште треба да се “одлучује” кад је статут УЕФА недвосмислен, а Косово није у Уједињеним нацијама?

Питање за ДСС: докле ће оваквим јастребовима ДС-а супротстављати стерилне метузалеме из својих салона? Где су Бакарец, Борко Илић, Александар Поповић? Ако је ДСС стварно постао ово што се да видети из њихових килавих „протеста против сепаратистичког статута“, да ми ипак потражимо неког новог за следеће изборе?

Закључили су да се Србија налази у вазалном положају као у Милошево доба и одлучили да воде неку модерну верзију лукаве Милошеве политике. Ова политика могла би да подразумева покоравање Империји, али истовремено економско, војно и демографско јачање.

У жељи да „не спутавају“ децу, родитељи им ускраћују неопходно „уљуђивање“ и остављају их у полудивљем стању. А из тог полудивљег стања лако произилазе и ситуације као што су физички напади на сопствене родитеље.

Тзв. Бриселски споразум је сачињен на енглеском језику. Скупштина „Косова“ га је прихватила, а премијер Хашим Тачи се увек позива на његову усаглашеност са Уставом „Републике Косово“. У Србији о овом документу ћуте и Уставни суд и Народна скупштина.

Оперисана од навике да становништву појашњава зашто ради то што ради, а не оно што би било логичније да ради, власт у Србији жестоко профитира на томе што нема директних преноса процеса пред Међународним судом правде.

Владимир Путин је најпре положио заклетву на верност земљи и народу и поштовању устава. Поменуо је нову економију, ,,дотеривање’’ огромног руског пространства, неопходност да Русија постане лидер у центар ,,привлачне снаге’’ Евроазије.

Осим 9. марта, ту су и годишњице две смрти - Зорана Ђинђића и Слободана Милошевића. Реч је о две симболички најзначајније фигуре за оне који политичко, историјско, па, богами, и лично време и трајање деле на период пре Петог октобра и после Петог октобра.

Све дилеме око новог египатског председника, изгледа нове египатске владе и будућег утицаја Вашингтона на унутрашњу и спољњу политику Египта ће бити отклоњене за мање од два месеца.