За очекивати је да је Грчка само почетак, и да ће се, пре или касније, по домино- ефекту, исто догодити у Италији, Шпанији- и ко зна у колико још чланица ЕУ, јер је ситуација идентична, само мало мање драматична.

У лето и јесен 2002. на страницама "Времена" вођена је полемика у којој су се, по једној од чаршијских оцена, обрачунавали дојучерашњи истомишљеници. Oбјављујемо изводе из полемике који се непосредно тичу НАТО интервенције "Милосрдни анђео".

Пребијен је српски малишан у земљи која је чланица ЕУ и баштини „европске вредности“. У Италији нема подизања прашине око овог случаја, нема посебних емисија, неутралних коментатора, високих казни, посета државних делегација, извињавања Србији на највишем нивоу.

Врхунац хипокризије и месијанског синдрома који се може препознати у м деловању ове странке дошао је од свог врхунца у речима њеног „принципијелног председника“, који се ни раније није либио да испољи своју склоност ка прагматичном и реалистичком приступу у политици.

Можда ће и протестанти из других професија почети да примењују стратегију таксиста: блокирај Београд да би ти испунили захтеве. Зашто би, после искуства од четвртка – мучног за обичне грађане, а славодобитничког за насилнике са такси дозволама – ико више у овој земљи протестовао на други начин?

Када питамо ову Владу зашто сте КЕК-у дали север Косова у енергетском смислу, они нам кажу: „ви сте уништили Србију јер сте водили преговоре са Албанцима“. Па са ким они воде преговоре?! Са Марсовцима?!

Осим оправданог ликовања због тога што ће, највероватније, Хрватска и њен председник најзад морати да плате за нешто што су противзаконито извели приликом распада СФРЈ, становници Србије немају превише разлога да се радују Путиновом истеривању правде.

Вучић је у емисији “Утисак недеље” рекао да су лица која су разбијала кутије у Косовској Митровици позната целом свету, али је ипак и поред свих ових навода и доказа оптужио припаднике такозване “катакомбне цркве”, како он каже.

Kо је заслужан за либерализацију визног режима? Свакако не они који су претили да ”Европа нема алтернативу”, затворили тржиште за руске инвестиције и били спремни да потписују неповољне уговоре да би удовољили бирократији у Бриселу. 

Чини ми се да је и ова, делимично фабрикована, а још више ремонтована влада препуна небитних, неважних и непознатих људи у свом позиву, уз неколико имена која сведоче да глупости и похлепа нису увек препрека до професије.