Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Ovakvim izjavama samo se produbljuju politički sukobi, pri čemu Stjepan Mesić nastupa kao licemerni pomiritelj i ideolog bosanskog državnog jedinstva. Na sličan način on je branio i celovitost socijalističke Jugoslavije.

U Vučićevom slučaju je očito došlo do neke vrsta pozitivne povratne sprege u kojoj mu je moć koju je vešto stekao tokom prošlogodišnjeg postizbornog raspleta pomogla da značajno poveća ličnu popularnost, a onda je ta popularnost postala dodatni element u jednačini moći – što mu dodatno povećava popularnost – i tako u krug. 

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši je izjavio da je 2010. godina presudna u profilisanju jednog novog evropskog regionalnog koncepta i nastajanja nove, dunavske strategije. Tako je Egereši svojim izjavama i postupcima pokazao da mu nije stalo do srpskog identiteta i karaktera AP Vojvodine.

Polazeći od pretpostavke da je profesor Kolakovski bio ozbiljan čovek, zašto je birao trideset „velikih“ filozofa, ako ne postoje dovoljno dobri kriterijumi za taj izbor. Šta je hteo da nam kaže rečenicom da se „neko rađa kao Kant, ali i ne mora da se rodi“.

Koliko kritičari Borisa Tadića misle samo na predsedničku funkciju u državi, a koliko je to kritika “centralistički” organizovanog DS-a čiji predsednik baš na pitanju statuta Vojvodine treba da dokaže ne samo svoju državničku zrelost nego i stabilnu poziciju u DS-u.

Možda iz daljine, i na prvi pogled, neko može da pomisli da se ovde radi o nekakvoj robinhudovskoj misiji, borbi za pravdu, ali izgleda da je ipak samo reč o želji da se besplatno pribavi nešto što je neko drugi napravio. I teško da će širi deo javnosti prihvatiti tu vrstu argumentacije.

Zbog izostanka direktnog televizijskog prenosa, Skupština je u prošli utorak radila skraćeno radno vreme, nešto kao ono trudničko, potvrđujući opštu predstavu o sebi kao cirkusu. Dođe mu to kao neka velika "Grand parada", a pokazuje se da dnevni red određuje Aleksandar Tijanić.

Sve u svemu, ta snažna emocija i dobra vibracija koja struji iz reklame i prosečnom srpskom huliganu izmamila bi suzu u uglu oka i želju da se uhvati za ruke sa tim mladim, odvažnim i neumornim mladim Evropljanima. Dirljivo, da se čovek naježi.

Turski i srpski predsednik su izvršili simbolično pomirenje srpskih i turskih žrtava, odajući im poštu u evropskom regionu Vojvodini. Iznenađuje previd vlasti u Srbiji koja je propustila da taj čin obavi u evropskom regionu Niš, kod Ćele kule.