Zbog toga što ova vlast uporno govori da Srbiji u ovom trenutku izbori nisu potrebni. A kad ovakva vlast sa upornošću nešto tvrdi, možemo biti sigurni da stvari stoje potpuno suprotno. Zbog toga što život ne može da čeka.

Svesno ili ne, Vi ste, gospodine Bakiću uvredili hiljade studenata, nastavnika i saradnika Univerziteta u Prištini, sadašnjinh i bivših. Kada smo već kod bivših, možda Vi to ne osećate i mi to razumemo, ali Vi ste uvredili i desetine naših studenata i nastavnika koji su živote dali za odbranu našeg univerziteta.

Taj drugačiji pristup nije se zasnivao na više novca, uvođenji kompjutera, popovanju o toleranciji, različitosti i ostalim građanskim vrlinama, niti na prilagođavanju gradiva interesovanjima smorene dece, već na prostom povratku na "staro", tj. na red, disciplinu i mukotrpan rad.

Insistiranje na fantomskom datumu za dobijanje isto tako fantomskih pregovora sa Briselom sa neizvesnim rezultatom dovoljan je pokazatelj kakav kurs zauzima Vlada Srbije. Predsednik Nikolić je nastavio sa politikom izvinjavanja bivšeg predsednika Tadića i zaista ovu vlast ništa ne razlikuje od prethodne.

Zbog čega beogradski učenici nisu smeli da "dopuste sebi" da izađu iz tih autobusa i razbiju grupu koja se skupila kako bi im naudila?! Zašto se pretpostavlja da su naši gimnazijalci racionalno doneli odluku da poslušaju profesore i izbegnu eskalaciju konflikta – a šta ako je presudio strah?!

Kriza koja je dostigla tačku neizdržljivosti otmicom Kosova i Metohije i zahtevom da mi na to dobrovoljno pristanemo, odraz je opšte obezglavljenosti i malaksalosti duha, a kod mnogih, nažalost, i sloma odbranbenih mehanizama.

Oličenje zla je ona zemlja koja učestalo ugrožava druge, podriva njihov teritorijalni integritet, suverenitet, pa i elementarno pravo na postojanje. Takva zemlja uz pomoć „meke“ ili „klasične“ sile brutalno nameće ono što je u njenom interesu. 

Cilj ovog teksta je kratko podsećanje na državu sa kojom se možda ponajpre možemo porediti po svim relevantnim faktorima, a koja takoreći upravo prolazi kroz briselsku EU kapiju. Reč je o Hrvatskoj. 

Da sam član neke od onih NVO verovatno bih u ovim događajima video još jedan dokaz genocidnosti u Srba, jer ako su psi takvi, po komandnoj odgovornosti su i ljudi takvi, pošto je pas najbolji čovekov prijatelj, pa makar taj čovek bio i Srbin.

Rusija nije toliko bila ljuta radi sebe same, ali jeste radi  nas. Rusija tada, pre tri godine nije mogla da utiče na Tadića i njegove savetnike, koji su se kleli u politiku “i Evropa i Kosovo“, i to je razumljivo, jer nam je verovala, ali je Dačić mogao, morao i trebao uticati.