Srbija nastavlja da bude država u kojoj vladaju dvostruki standardi prema patriotskim, sa jedne strane, i drugim nevladinim organizacijama, sa druge strane. Neprestano se proširuju krugovi obračuna sa neistomišljenicima i pokušava dovesti u pitanje svaka tačka slobodnog mišljenja i delovanja.

Zato nas, čak i bez Kosova, ista ona (evropska) logika koja je dovela do briselske amputacije bez anestezije, navodno u ime „evropske budućnosti“, može udaljiti i od demokratije i od zamišljene Evrope i od boljeg života.

Građani u ovoj zemlji tretitaju se kao neuki, nepismeni pojedinci, bez mozga, a posebno bez kičme. Blic je objavio tabelu koje na sajtu OECD-a nema. Da li je to krivotvorenje podataka? Navedena je nepostojeća tabela sa sajta jedne veoma respektabilne međunarodne organizacije.

Za razliku od odlučne Vladine politike da se Briselski sporazum mora sprovesti po svaku cenu, neke opozicione stranke u Srbiji i nevladine organizacije su insistirale na tome da sporazum predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa i narušavanje ustavnog poretka. 

Ovo je spektakl koji je po gledanosti, odnosno pažnji medija, potukao "Farmu" i "Velikog brata", kako bi narod video da mu se na čelu nalazi "čestit i pravičan" političar, koji ni sebe ne stavlja iznad zakona.

Neki od spomenutih Srba žive u zabludi da su naše institucije nefunkcionalne i neodgovorne, pa da se sve ovo dešava zbog javašluka u njima. Nažalost, to nije slučaj, jer su te institucije izuzetno efikasne kada to treba da budu, ali skoro nikad kada se radi o pravima većinskog naroda u Srbiji.

Ostaje pitanje kakvi zakonski uslovi treba da postoje da bi istoričari pregledali arhivsku građu. Postoji prosto rešenje: arhivsku građu treba vratiti onome kome i pripada! Nepoznato je kako je ta arhivska građa uzeta iz Patrijaršije.

E, sad. Ako dopustimo da ovaj žar zgasne, ako nismo u stanju da ga očuvamo mesec ili dva dana... Onda nismo ni dostojni uspeha i pobede. Onda nismo ni dostojni Kosova. Pa, naši preci su taj žar čuvali i održavali vekovima – a mi se pitamo hoćemo li uspeti mesec dana.

Za bombardovanje, za pobijene civile, za uništenu privredu, za komadanje države, za sankcije, za osiromašeni uranijum, za spaljene vozove, za porušene mostove, za zaborav svega toga i prijem u društvo zlikovaca koji su to uradili – Beli Šengen.

A šta su vladike zapravo učinile? Kada su izašle u javnost sa jasnim i „marketinški efektnim“ istupima, odjednom je postalo bitno da se poštuje nekakav politički bonton?! Da li nam posle svake propale gej parade prozapadne NVO i liberalistička lovačka društva u glas poviču da to predstavlja „smrt države“?