Zemlje EU imaju svoje ekonomske interese na istoku i bez preke potrebe nisu rade da se otvoreno konfrontiraju sa Rusijom. Nije li onda najbolje, i takoreći „idealno“, da se Južni tok ruši baš u Srbiji, koja je tradicionalni saveznik Rusije i koja nije članica EU?

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Deluje da je logično smeniti političku figuru koja iza sebe ima ovoliko problematičnih momenata. Zapravo, mislim da politika koju je promovisao Dragan Đilas nije ni trebala da dobije poverenje građana na izborima. Ali ona jeste dobila to poverenje i Đilasova pobeda u Beogradu je bila ubedljiva.

U svakom slučaju, malo parče peska po imenu Kuvajt može predstavljati značajnog spoljnotrgovinskog partnera Srbije, jer ne zaboravimo – to parčence peska leži na izvorima “crnog zlata” oko kojeg su se devedesetih vodile žestoke borbe tokom američke invazije.

Za ovog austrijskog najpre državnika, a onda i biznismena, govori se i kako je svojevremeno lobirao za priznavanje albanske republike na Kosovu, a što je, po njegovom dolasku u našu zemlju, kod mene, kao tipičnog Srbina Balkanca, izazvalo i nedoumicu i mučninu.

Srpska Vikipedija postigla je rezultat kakvim se ne može podičiti nijedna kulturna institucija u zemlji. Neko je bio marljiv i izbrojao je – internet enciklopedija koja predstavlja rad male vojske volontera sa voljom da svoje znanje podele sa drugima, odštampana bi brojala 40 tomova.

Najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, jeste otcepljenje Vojvodine od Srbije.

Mi koji nismo imali sreću da nas neko povede da i mi vidimo malo sveta, ne treba da očajavamo. Naši pioniri-istraživači brzo će se vratiti puni utisaka, a onda i sve nas povesti tamo gde je riba mnogo veća, niko ne pljuje po ulicama i sve je besplatno.

Jedan značajan deo naše političke elite posle oktobarskih promena, neki iz naivnosti, drugi iz ličnih interesa, a treći iz lakoumnosti i neznanja, bio je fasciniran Vašingtonom, Briselom, Berlinom, Londonom, pa i Moskvom.

Roganovićka je, uz to, „Kulturni dodatak“ pretvorila u ilustrovani katalog mišljenja i intervjua Biljane Srbljanović, Vladimira Arsenijavića, Marka Vidojković i ostalih umetničkih vedeta Druge Srbije. Tako se on danas pretvorio samo u ćirilično izdanje Helsinške povelje ili Peščanika.