Što se tiče odnosa u našem Državnom vrhu, jasno je da se oni nikada ne mogu toliko zaoštriti da trijumviri počnu da se međusobno obračunavaju i u te sukobe uvuku i svoje pristalice. S druge strane, očigledno je i da nisu u nekoj preteranoj ljubavi i slozi. 

Nije potrebno iznova navoditi već oveštalu argumentaciju o narušavanju sekularnosti srpskog društva jer je reč o sve pogubnijoj estradizaciji našeg društva, a crkveno osveštavanje raznih objekata je samo još jedan dokaz više za ovu već veoma raširenu pojavu.

Jedna od glavnih okosnica kampanje predvodnika cele jedne Nove generacije u DS bilo je zalaganje da stranku menja članstvo, a ne funkcioneri. "Ljudi su glavni resurs i najveći kapital DS, naročito mladi, stručni, školovani i obrazovani. Njima se ne može komandovati iz centra, oni nisu spremni da slušaju direktive.

Pošto za koncerte Marka Perkovića Tompsona niko u Srbiji (verovatno) nema prava prenosa, kablovski operateri koji preuzimaju program HRT moći će i ubuduće, kao što su i do sada mogli i radili, da nesmetano emituju nastupe ovog simpatičnog kantautora.

Kako možemo da se ljutimo na Haški sud što je oslobodio Gotovinu i Haradinaja koji su odgovorni za stradanje naših sunarodnika, kada mi trpamo u zatvore i osuđujemo vlastite građane koji su branili sopstveno dostojanstvo, imovinu i integritet.

Biljana Plavšić svakako je srećna što je o njenoj molbi za pomilovanje odlučivala švedska vlast, a ne Dinko Gruhonjić ili "E novine", koje su, povodom njenog puštanja na slobodu, zažalile što je Evropa ukinula smrtnu kaznu!

Kaže vicepremijer – u krizi smo zbog Kosova. Mnogo se, kaže, kralo. Svakakve malverzacije i šta ti ga ja znam, i sada plaćamo ceh loše kosovske politike. Za koju nije odgovoran on, kao bivši radikal. Nije ni Tadić, kako jadan da se snađe s onim lopužama.

Jasno je da Amerika i Evropa ne očekuju od Srbije da prizna nezavisno Kosovo, ali očekuju da na granici sa Kosovom uspostavi carinu, kao i da delove svojih granica prepusti Kosovu. Kada ispuni sve te uslove, neće biti nimalo bitno da li će Beograd formalno prihvatiti nezavisnost Prištine, ili neće.

Ukoliko ne dođe do sporazuma, pretpostavljam da je status kvo najbolje rešenje za sad, uz pojačanje zaštitnih mera i nadzor i garancije i kontrolu od strane međunarodne zajednice. Uz to, potrebna je široka rasprava, a ne razgovori u četiri oka, možda jedna konferencija o Kosovu.

Definisali smo nacionalni interes u spoljnoj politici i branićemo tri ključna prioriteta: odbrana ustavnog poretka diplomatskim sredstvima, ubrzavanje procesa evropskih integracija i uspostavljanje što je moguće boljih odnosa u regionu.