Najzad je odlukom Evropskog saveta pokazano da se Srbija i dalje smatra nepouzdanim partnerom i parijom koji mora biti pod posebnom paskom i stalnim starateljstvom. Ali je ovakvim stavom evropskih zvaničnika stvorena jedinstvena prilika da se konačno krene u razgradnju kosovskog mita.

Umesto podrške projektima proizvodnje, uzimaju se krediti za uvoz koji moraju da se vrate od neke proizvodnje i to sa kamatama, a postojeća proizvodnja je manja iz godine u godinu, dok je dug sve veći. Ne može se doveka živeti od kredita MMF-a i članstva u EU.

Ustupci Srbije u Briselskom sporazumu mogu se različito ocenjivati (od kompromisa do kapitulacije), ali jedno je nesporno: Srbija je, iako sa zadocnjenjem, između Kosova i EU, izabrala EU.

Sve u svemu, ta snažna emocija i dobra vibracija koja struji iz reklame i prosečnom srpskom huliganu izmamila bi suzu u uglu oka i želju da se uhvati za ruke sa tim mladim, odvažnim i neumornim mladim Evropljanima. Dirljivo, da se čovek naježi.

Da stvar bude gora, država fantastično dobro podržava poverioce; bilo da su to banke, javna preduzeća, ili pak ona sama, bez iole obzira da li su dugovi građana posledica zelenašenja tih istih poverilaca, ili prosto nediscipline građana. Organizovani su čitavi timovi uterivača dugova, koje finije nazivamo izvršiteljima.

Turski i srpski predsednik su izvršili simbolično pomirenje srpskih i turskih žrtava, odajući im poštu u evropskom regionu Vojvodini. Iznenađuje previd vlasti u Srbiji koja je propustila da taj čin obavi u evropskom regionu Niš, kod Ćele kule.

Deo Srbije – Kosovo i Metohija - je okupiran, a drugi, veći deo je u poluvazalnom položaju. To je ta stvarnost. Stvarnost je, takođe, razume se da agresija NATO pakta, niti je mogla, niti je rešila bilo kakav problem na Balkanu. Četrnaest godina posle, Balkan je jednako nestabilan.

Ima li u Srbiji većih i prečih prestupnika od Vladana Lukića, kojima bi državni tužilac trebao da se bavi, ili je optuženi svojim činjenjem sublimirao sav organizovani kriminal, korupciju u vrhu vlasti i huliganstvo?!

SFRJ odavno ne postoji, dok su se države koje su je nasledile utrkivale koja će pre odbaciti tekovine partizanske pobede i komunizma. U slepilu antikomunističke histerije namerno ili slučajno nije se razmišljalo da će jednog dana doći na red i preispitivanje međunarodnih ugovora koje je potpisala bivša država.

Ako se u delovima Srbije van Vojvodine tradicionalno ne neguju evropske vrednosti - koje se onda vrednosti „tradicionalno neguju“ u Beogradu ili Kruševcu? Ako to nisu evropske, jesu li to onda azijske, afričke ili možda australijansko-aboridžinske?